Емоционални инцест

Познато је да се појам инцест односи на сексуалне односе блиских рођака. Емоционални инцест је појам којим се описује веома јака несексуална емоционална веза блиских рођака, најчешће родитеља и њихове одрасле деце, а која спречава синове и кћери да остваре друге емоционалне везе.

Добро и потребно је да између родитеља и деце постоји љубав, али у случају емоционалног инцеста та врста љубави искључује љубав према неком трећем, јер као да су одрасли син или кћерка „венчани” са властитим родитељем и зато недоступни другима за квалитетно и трајно везивање. У овом односу емоционална лојалност неком трећем се разуме као „издаја” вољеног родитеља који се толико жртвовао да би подигао дете.

Оваква емоционална веза настаје несвесно, на иницијативу родитеља. На пример, жена је изгубила поверење у мушкарце и разочарала се у партнерску љубав. Одлучила се за рађање детета, јер верује да ће тако добити трајну и нераскидиву емоционалну везу, тако да никада више неће бити нити сама, нити усамљена. Овакав став мајке не мора бити проблематичан све док је дете мало и док одраста. Проблеми настају онда када се дете ближи пунолетству и када се припрема да „залепрша крилима и одлети из родитељског гнезда”. Тада се код родитеља појављује страх од напуштања, да ће детету неко страни бити важнији од родитеља, да ће након толико жртвовања за добробит детета родитељ бити одбачен као некористан.

Родитељ са таквим ставим има доживљај да је одрастањем детета дошло време да ужива у плодовима свог дотадашњег жртвовања и пружа отпор свакој промени. Са једне стране, покушава да свом детету буде најбољи пријатељ или пријатељица, да између њих не буде тајни, да често имају своје активности у које други немају приступа. Иако декларативно није против емоционалних партнера своје одрасле кћерке или сина, свима налази замерке, стално се осећа увређеним са њихове стране, реагује прикривеном љубомором, показује да их доживљава као противнике и непријатеље.

Синови и кћери које живе у оваквим врстама емоционалних односа најчешће нису свесни да су овакве везе претеране и непримерене. Они су од малих ногу одрасли уз поруке које су их припремале за овакав тип везе. Зато верују да и други људи, ако су добри синови и кћери, имају исти такав однос са својим родитељима. Они који најбоље примећују да ту нешто није у реду, да постоји „превелика везаност” за маму или тату, јесу они које та веза угрожава, а то су њихови партнери. И зато иако помало груб, појам „емоционални инцест” помаже да ову појаву препознамо као важну препреку личном расту и развоју, али и успостављању квалитетних и трајних партнерских веза.