Бор – Младом филмском режисеру Боранину Николи Лежаићу у ових дана се посрећио дугометражни првенац „Тилва рош“ (Црвено брдо) наградом „Срце Сарајева“ за најбољи филм на престижном Сарајево фесту.

Жири фестивала, којем је председавао Румун Кристи Пују, оценио је да је Лежаићева филмска прича о Бору најбоља од свих, а млађани Боранин већ је на путу за филмски фестивал у швајцарском граду Локарну.

Тамо ће, опет бити представљен и његов филм, али и филм „Бели, бели свет“ Олега Новковића, такође комплетно снимљен у Бору.

Иза филмске приче о Бору и борским скејтерима финансијски је стао Борски комбинат бакра и тиме се млади Лежаић – чији су родитељи мајка Радмила и отац Мирко угледни интелектуалци рударског града – посебно поноси. Неке од сцена филма снимљене су и у Мајданпеку.

Све је било на располагању Николи Лежаићу и његовој екипи: амбијент великих рудника и рударска техника, и изглед старе француске рударске колоније.

Лежаића истински, вели, радује то што његов Бор, познат у свету, још од 1903. године по производњи и извозу бакра и у Борском комбинату бакра има разумевања за филмску уметност. Уз то и зато што је „Бор бескрајно филмично место, што има душу“.

У протеклих 45 година, по оцени многих, Бор је израстао у највећи филмски град у Србији. Тиме се млади лауреат Боранин Никола Лежаић поноси. У Бору су снимљена незаборавна остварења Душана Макавејева, Здравка Шотре и Живојина Павловића, као и вредна остварења савремених српских филмаџија. Почело је 1965. године са Макавејевљевим филмом „Човек није тица“, па је у Борском амбијенту 1979. године снимљен и Шотрин филм „Освајање слободе“, а затим и Павловићев „На путу за Катангу“. Новијег датума су филмови „Чарлстон за Огњенку“ Уроша Стојановића, „Бели, бели свет“ Олега Новковића, „СОС – спасите наше душе“ Слободана Шијана. И на крају „Тилва рош“. У Борском амбијенту велике филмске улоге имали су сви најпознатији глумци српског и југословенског филма.

За Бор је то много значило и тек ће значити пошто најновији филмови из „борског окружења“, у које су улагале и велике светске продуцентске куће, тек треба да се појаве на великим светским фестивалима. Биће то и прилика да се покажу Борско језеро, Црни врх, Дубашница, Јужни Кучај, Хомоље, Лазарева пећина, Стол, рудници у Бору и Мајданпеку.

Стојан Тодоровић

----------------------------------------------

„Демонстрације” у Мајданпеку

У Мајданпеку су за „Тилва рош“ снимљене демонстрације које су се 2004. године стварно догодиле у Бору. Немогуће је било поново извести руднички дампер на улице Бора, као пре шест година, јер би тежином великог камиона биле тешко оштећене уличне инсталације у овом граду. У Мајданпеку такве опасности није било и тако је та сцена снимљена тамо. Баш као што је Бор, својевремено, својим амбијентом био богомдан за снимање многих наших филмова.

----------------------------------------------

Документарац о „Звезди”

Свој Бор Никола Лежаић овековечио је недавно и документарцем о борском биоскопу „Звезда“. Био је то испитни филм младог Боранина на трећој години студија, направљен са пуно емоција, о старом добром биоскопу, који је годинама био један од највећих, најкомфорнијих и најактивнијих у Србији. Никола се баш у „Звезди“ заљубио у филмове.