Хорор смештен у српско село

Десет година после романа „Наживо”, Дејан Огњановић објавио је нови роман страве „Заводник”, који је представљен синоћ у Установи културе „Палилула” у Београду, у оквиру Фестивала фантастичне књижевности „Арт-анима”.

Огњановић истражује какве хорор потенцијале нуди паганска залеђина српских народних веровања, какве тајне крију полусрушене куће, стара гробља, у коров зарасле њиве, дубоке шуме, брда и мрачне пећине у забаченом, опустелом селу у брдима југоисточне Србије.

– Српско село, нарочито ако је запуштено, у одумирању, као што је био случај са селом Шпај одакле је моја мајка, изузетно је захвалан амбијент за приче страве. Из овог конкретног села, на југоистоку Србије, носим низ присећања која сам годинама планирао да уобличим у заплет. У роману „Заводник” покушао сам да оживим атмосферу притајене, претеће тишине и мрклог ноћног мрака који може да скрива створења из народних прича које ми је баба приповедала – истиче Огњановић у разговору за наш лист.

Писац, који је магистрирао на Филозофском факултету у Нишу са темом „Готски мотиви у делу Е. А. Поа”, а докторирао на Филолошком факултету у Београду на тему „Историјска поетика хорор жанра у англоамеричкој књижевности”, у организацији заплета новог романа руководио се како својим практичним, читалачким искуством, тако и теоретском залеђином у вишегодишњем проучавању хорор жанра:

– Саспенс сам градио у складу са традицијом најбољих прича о духовима: лагано уводећи наратора у свет који му је испрва стран, зато што он долази из града, али му постепено, како се гомилају претећи и злокобни детаљи, постаје све више несхватљив и претећи.

Тај саспенс, током читања романа, у читаоцу буди језу као током првог гледања филма „Лептирица”, која је, несумњиво, утицала на аутора.

– „Лептирица” је, вероватно, оставила неизбрисив траг на свакога ко се у нашим крајевима бавио хорором, а нарочито оним који је, као у мом роману, заснован на амбиваленцији између лепоте и света мрака коју нуди наш рурални амбијент препун фолклорних веровања. Начин на који је Ђорђе Кадијевић у филму спојио реализам и фантастику, хорор и хумор, лепоту и ужас, и како је страву базирао на нечем аутентично овдашњем, били су само неки од путоказа у стварању „Заводника” – не крије писац и критичар, уредник блога „The Cult of Ghoul” (http://cultofghoul.blogspot.com).

На Огњановића су утицали и хорор филмови за које је специјализован:

– Хорор филмови су вероватно на мене утицали пре свега у смислу тога како организовати приповедање на економичан, интригантан и узбудљив начин, без расплињавања али и без брзања и „протрчавања”.

Док пише наш саговорник не размишља свесно о могућој екранизацији дела, јер сматра да ту врсту приступа хорору код нас нема ко да сними:

– Истина је да у глави „режирам” неку врсту филма док исписујем текст романа, јер сматрам да је важно, а нарочито у хорору, да писац има врло детаљну и конкретну визију амбијената и ликова о којима пише. Ако они нису представљени убедљиво, онда ни страва с којом се суочавају неће деловати тако – уверен је аутор који је своје радове о филмовима објављивао у земљи, Словенији, Енглеској, Канади и САД.