Да ли знате шта је заједничко Двајту Ајзенхауеру, Омару Шарифу, Денг Сјаопингу, Џону Вејну и Роберту Тејлору? Сви ови глумци и државници били су страствени играчи бриџа, карташке игре којој је од 1970. године признат статус спорта и која је уведена као редован или факултативни предмет на многим европским и светским универзитетима, укључујући и елитну војну академију Вест Поинт. И то – не без разлога, јер научна истраживања тврде да бриџ развија аналитичко и логичко размишљање, моћ концентрације и самоконтроле и поспешује доношење одлука, истиче у ексклузивном разговору за „Политику“ Ђанариго Рона, председник Светске бриџ асоцијације у коју су учлањене 124 земље света, од којих се 48 земаља налази у Европи.

Коментаришући резултате Европског јуниорског првенства у бриџу недавно одржаног у Опатији, Рона примећује да је ово такмичење још једном потврдило да бриџ шампиони углавном долазе из Италије, Пољске, Норвешке и Француске. Једини такмичарски пар из Србије Филип Јелић и Никола Јуришић пласирао се на солидно 24. место, имајући на уму чињеницу да српски јуниорски бриџ репрезентативци нису имали финансијску подршку наше земље за долазак на ово такмичење. Њихов смештај и боравак финансирали су Бриџ клуб Опатија и „Гранд хотел Четири опатијска цвијета“.

Наш саговорник додаје да се у Француској, Пољској, Холандији и Италији бриџ учи у школама, што за последицу има чињеницу да само на Старом континенту има 460.000 регистрованих играча бриџа. Бриџ је настао из енглеске игре вист, највећи број бриџиста у односу на број становника живи у Холандији, а земља која је дала највише светских првака је Италија. Подаци говоре да у Србији има између 400 и 500 регистрованих играча бриџа, док у САД око милион и по људи игра бриџ.

– Почетком двадесетих година прошлог века бриџ се учио и играо на многим колеџима широм Енглеске и Сједињених Америчких Држава, а после Другог светског рата организоване су посебне академије за бриџ, прво у Француској, а затим и у Шведској, Израелу, Кини, Пољској и многим другим земљама. После освајања титуле олимпијског шампиона 1980. године, тадашњи председник Француске Жискар д’Естен предложио је да „ова игре високе интелигенције и логике треба да буде подржана од стране државе“ а постојећа Академија за бриџ прерасла је у Бриџ универзитет у Паризу. Бриџ је тако ушао у све образовне установе у Француској, а у суседној Хрватској бриџ је један од изборних предмета у школи – истиче наш саговорник.

– Бриџ је једина игра картама у којој је фактор среће елиминисан, јер играчи добијају исте карте, тако да резултат искључиво зависи од концентрације, логике, интелигенције и добре меморије. Бриџ је игра која захтева и развија толерантност и колективност, јер успех у игри искључиво зависи од разумевања и сарадње са партнером. Играјући први пут са партнером или новим противницима за бриџ столом свака особа ће само у току једне вечери показати своје негативне, али и позитивне особине. Због тога постоји изрека да је избор правог партнера у бриџу понекад тежи од избора брачног партнера – прича Ђанариго Рона.

Наш саговорник додаје да многи послодавци приликом одабира нових сарадника благонаклоно гледају на оне кандидате којима је хоби играње тениса, голфа и бриџа и истиче да основни течај из бриџа траје три месеца, док је за уживање у рекреативном игрању бриџа потребно издвојити од шест месеци до годину дана.

Катарина Ђорђевић