Светска публика има прилику да поново, на великом платну, доживи најуспешнији филмски серијал у историји – „Ратови звезда”. Нова генерација будућих љубитеља ове саге у Србији видеће вечерас у мултиплексу „Синеплекс” у ТЦ „Делта сити”, у две пројекције (од 20 и 22.30 сати), прву епизоду –„Фантомска претња”, сада обновљену у 3Д технологији.

Све је почело 25. маја 1977, када су „Ратови звезда”, иначе Лукасов тек трећи филм (после „THX-1138” и „Америчких графита”), доживели премијеру. Филм за који је цела екипа која је радила на њему, а највише Лукас, сумњала да ће постати ишта више од симпатичног летњег авантуристичког филма преко ноћи је постао незаустављива стихија која је почела да обузима цео северноамерички континент, а затим и свет. Имена попут Лука Скајвокера, Хана Солоа, принцезе Леје, Чубаке и Дарта Вејдера постала су уврежени део западне поп-културе, а реченица из филма „Нека сила буде са тобом” постала је најпознатија филмска реплика свих времена.

Осмисливши „Ратове звезда” као мастодонтску сагу о две генерације породице Скајвокер, Лукас је преименовао филм у „Ратови звезда: епизода 4 – Нова нада” и одмах је прионуо на снимање наставка. Овај пут је одлучио да редитељску столицу уступи Ирвину Кершнеру и тај тандем се показао веома успешним. У пролеће 1980. публика је видела „Епизоду 5 – Империја узвраћа ударац” и то је био један од ретких случајева да је наставак бољи од првог филма. Завршетак приче о породици Скајвокер уследио је 1983, филмом „Епизода 6 – Повратак џедаја”, у коме добро напокон побеђује зло, не само на галактичком нивоу, већ и на оном дубоко духовном, индивидуалном.

Умногоме условљен све напреднијом технологијом, Лукас је осетио да је дошао тренутак да исприча онај део филмске саге који је остао неиспричан – прошлост Дарта Вејдера, злог алтер ега Анакина Скајвокера, Луковог и Лејиног оца. У мају 1999, после 16 година ишчекивања верних фанова широм света, уследила је премијера „Епизоде 1 – Фантомске претње”, која се хронолошки враћа тридесет година уназад пре изворне „Нове наде” и приповеда о повратку притајеног зла у галаксију и његових следбеника, господара Сита. Затим следе још два филма, „Епизода 2 – Напад клонова”, 2002. и „Епизода 3 – Освета Сита”, 2005. Тиме је Лукас заокружио читаву сагу и испричао све оно што је изворно осмислио – пад и поновни успон Анакина Скајвокера, прво – деловањем злог господара Дарта Сидијуса, а друго – љубављу свог сина Лука.

Оно што ову сагу чини толико посебном нису бројке (свих шест филмова су зарадили четири милијарде и 327 милиона долара), нити технологија којом је снимљена (сваки „Ратови звезда” користили су најбоље технологије тог доба, од којих је неке Лукас лично измислио), већ динамична прича, прича која из филма у филм еволуира, која се од наизглед невине бајке (у случају „Нове наде” и „Фантомске претње”) развија до драме колосалних размера (као што је то у „Повратку џедаја” и „Освети Сита”).

„Звездани ратови” су непролазна епопеја о човековом избору, о крхкој људској природи која стоји између добра и зла, покајању, праштању, и љубави у свим њеним облицима (човека и жене, сина и мајке, сина и оца, брата и сестре). Зато је прича „Ратова звезда” ванпросторна и ванвременска.

Аутор је један од организатора Конвенције „Ратова звезда” у Београду