Да би доказала свом љубавнику Марку Антонију да може да му припреми најскупљи оброк на свету, Клеопатра му је у пиће растопила бисер.

Добила је опкладу. Бисери су били толико ретки да су смућкани у коктелу сигурно били највреднији зачин икада.  Данас су свуда око нас: у аутобусима и трамвајима, радњама типа „све за долар”, на пијацама, у рафовима „Тифанија”, пентхаусима на Петој авенији, на црвеном тепиху и пријемима у Белој кући. Морски су и слаткоречни, бели и црни, могу, а не морају бити знак елеганције и наравно нису прави као Клеопатрини.

Свет је препун бисера, али да би се неко окитио комадом какав је имала египатска краљица, морао би да издвоји милионе долара. То ипак није препрека за милијардере који се углавном појављују у Индији и Кини и који не питају за цену само да се домогну комада попут оног Клеопатриног. Купаца је, према писању „Њујорк тајмса”, све више, али невоља је у томе што слободних правих бисера готово да више и нема. Залихе су исцрпљене још у 19. веку а данас могу да их приуште само најимућнији заљубљеници.

– Тржиште правих бисера такорећи не постоји јер их је толико мало да их скупљају само колекционари – објашњава власник златара „Андрејевић” Коста Андрејевић, који је образовање о дијамантима стекао на Гемолошком институту Америке.

– Не можете да их купите ни код „Тифанија” нити код било кога другог, јер они немају одакле да их набаве – истиче Андрејевић.

Прави бисер настаје када зрно песка доспе у шкољку која га, у самоодбрани, обложи финим седефом. Оригиналне перле  једног махараџе су на аукцији у „Кристију” продате за 7,1 милион долара.

– Оно што су носиле Грејс Кели или принцеза Дајана, или што данас носи Мишел Обама, нису природни, већ најбољи гајени или култивисани „акоја” бисери. Једна ниска може да кошта и 10.000 долара – каже наш саговорник.

Први који је почео да „узгаја” бисере био је Јапанац Кокичи Микимото 1896. Тада су рођене фарме перлица. На њима се  опонашао природни процес настајања бисера тако што се у шкољку вештачким путем убацивало неко страно тело. Комерцијални бисери попут „акоје”, иако вештачки, сјајни су и скупи. Виђали смо их код Џеки Кенеди, Марије Калас, Јованке Броз.

– Ми продајемо јапанске бисере од око хиљаду евра. Ипак, много боље пролазе кинески слаткоречни бисери од сто евра. Међутим, и на домаћем тржишту – додаје Коста Андрејевић – купци прате светске трендове, знају шта је добро и желе то да имају.

Пред новогодишње празнике продао је чак и неколико „тахити” бисера који су знатно крупнији од „акоје” при чему само један комад може да достигне цену од 10.000 евра.  

Ситница. Луја Картијеа прави бисери су коштали више него стан на Менхетну.

Осим Картијеа, праве бисере је прошетало и неколико жена.

„Војвода од Вестминстера је Коко Шанел поклонио осам метара дугачку ниску правих бисера”, каже Радмила Милосављевић која се овим накитом бавила у књигама „Дизајн малих ствари” и ”Светлости и сенке у кућама уметника”.

А Ричард Бартон је Елизабети Тејлор даривао „перегрин”, бисер који је у Панами пронашао један црни роб, а који је касније шпански краљ Филип Други наменио краљици Мери надајући се скорој свадби.

Ипак, данашње филмске диве попут Анџелине Џоли и Шерон Стоун срећне су када им око врата заблистају најбољи комерцијални бисери какве је било немогуће не приметити на Одри Хепберн када је у црној хаљини и са муштиклом доручковала код „Тифанија”.

Ј. Стевановић