Менталитет брзог новца

Иако новац јесте веома важан, многи га прецењују. Стиче се утисак да млађе генерације новац све више повезују са друштвеним статусом и квалитетом живота. Све више је заступљен став да је онај ко има новац животни победник, а онај ко га нема довољно – животни губитник. Тако се вредност неке особе оцењује у складу са њеним материјалним стањем.

Када неко усвоји такав став, не примењује га само на друге људе, већ и на самога себе. Поседовање вишка новца разлог је да неко буде арогантан, бахат и да на друге гледа са висине. Недостатак новца код оних који прихватају описану логику, постаје разлог за самопрезир.

Многи младићи очекују да девојке буду импресиониране материјалним статусом. Верују да би фасцинирали потенцијалну девојку када би поседовали добар аутомобил, када би носили гардеробу познатих дизајнера, када би могли да изведу девојку на неко „фенси” место за провод. Када би то могли, тада би себе поштовали и веровали да их други поштују. Како млади по природи своје позиције нису у прилици да располажу већим новцем, они у томе налазе разлог за незадовољство собом. Зато можемо повремено да чујемо од младића да избегавају изласке и да се не виђају са девојкама правдајући се тиме што немају довољно новца ни за један обичан излазак.

Оно што млади доживљавају као проблем јесте то што новац желе „сада када се живи”, а не за 10 или 20 година. Када их прође љутња на родитеље што нису богати па да им омогуће „достојну младост”, тада проблем недостатка новца покушавају да реше на друге начине: или се ослањају на пуку срећу или на своју памет. У првом случају играју различите игре не срећу, верујући да би им одговарајући добитак значајно променио живот у позитивном правцу. У другом случају имају „менталитет брзог новца”, јер покушавају да своју памет и интелигенцију искористе како би у кратком року, без труда, зарадили много новца.

Велики број кладионица и салона за игре на срећу указује да постоји широко тржиште за овакве услуге. То указује да је код нас много мушкараца који верују да својим знањем и интелигенцијом могу веома брзо да зараде доста новац без великог рада и труда. Много је оних који западају у велике дугове верујући да су на трагу система помоћу кога ће за кратко време сигурно добити велику суму новца.

Превенција коцкања започиње у родитељском дому у којем тинејџеру треба указати на проблеме логике „брза зарада”. При том не треба одузимати вредност улоге новца у животу, већ треба младе учити да се када је новац у питању зарађује полако, да „узгајање” новца више личи на посао фармера, него на посао ловца.