Ništa, ni teretana, ni sauna, ni dvorana sa podijumom za igru iz novosadske rezidencije od 400 metara kvadratnih osumnjičenog za organizovani kriminal Darka Šarića, nije tako zapalo za oko srpskoj javnosti kao knjiga „Mafija – prvih sto godina”. Bio je ovo odličan povod za ciničan komentar kako i ljudi iz podzemlja moraju da budu u toku.

Naslovi o mafiji često su bestseleri i u svetu i kod nas. Jedno od najnovijih izdanja je „Loše seme” italijanskog tužioca u Kalabriji Nikole Graterija koji važi za neprijatelja broj jedan regionalnih kriminalaca. On otkriva kako evropske policije sarađuju u borbi protiv mafije koja je raširila svoje grane po celom kontinentu.

Jedan od najpopularnijih autora je Mario Puzo. Njegova najpoznatija knjiga je legendarni „Kum”, ali i njegovi drugi naslovi, „Omerta” i „Poslednji don” svedoče o krvavoj borbi kriminalnih klanova koji se bore za opstanak.

 Obavezna lektira za sve koji bi da se putem literature upoznaju sa svetom mafije je i „Gomora”, italijanskog autora Roberta Savijana. On piše o familijama iz Napulja i okoline koje se međusobno obračunavaju u ratu za teritoriju. Mnogi podaci o napuljskoj mafiji otkriveni su baš u ovoj knjizi, i to zahvaljujući detaljima za koje se veruje da su ih mogli dati samo insajderi.

Majkl Franzese, koji tvrdi da je bio deo narkoklanova, ali i da je izašao iz podzemlja, opisuje kako mu je to uspelo u „Krvavom ugovoru”. Delo otkriva kako je ovaj gangster od američke vlade oteo milione dolara nasamarivši pravosudni sistem.

Čuvena čikaška mafija pasija je Džefa Koena koji o njoj piše u „Porodičnim tajnama”. Knjiga je prepuna nasilja putem kog se predstavlja delovanje gangstera koji su decenijama vladali čikaškim podzemljem.

 „Crna ruka” Krisa Blečforda opisuje kako je Rene Bokser Enrikes od jednog malog kriminalca postao bos broj jedan, zaslužan za uspon meksičke mafije u „sofisticiranoj” trgovini drogom ne samo u Meksiku već i u Kaliforniji.

O Meksikancima je pisao i Toni Rafael u „Meksičkoj mafiji”. Prema njegovim saznanjima, ova grupa gangstera je najopasnija u Americi i samo u Los Anđelesu godišnje ubije 100 ljudi. Izuzetno je teško saznati bilo šta o njima jer njeni članovi čak i poriču da meksička mafija postoji.

„Pet porodica” Selvina Raba pisana je „novinarskom preciznošću” dok se oslanja na podatke Ef-Bi-Aja i sudsku dokumentaciju. Tema je njujorška mafija, koreni klanova kao i dolazak pet glavnih mafijaških porodica u SAD, bez, kako tvrdi autor, i najmanje glamurizacije ovog mračnog sveta.

Za glamur je u jednoj drugoj knjizi zaslužna bivša kolumbijska televizijska novinarka Virhinija Valjeho, koja u delu „Voleći Pabla, mrzeći Eskobara” opisuje kako je nastajala kolumbijska narkomafija. Kao ljubavnica jednog od najozloglašenijih bosova Pabla Eskobara, Valjehova je bila svedok ekstremnog bogaćenja pojedinih Kolumbijaca u trgovini drogom, o surovosti i ljubomori Eskobara i njegovom majstorstvu da potkupi službenike, privuče siromašne i izmanipuliše medije.

J. Stevanović

Mlađi kriminalci rado čitaju

Generacija mafijaša kojoj pripadaju Šarići je, tvrdi novinar i autor knjiga o kriminalu Marko Lopušina, daleko obrazovanija od prve, nepismene generacije srpskih kriminalca iz sedamdesetih.

– Njihova osnovna lektira su moja knjiga „Ubij bližnjeg svoga”, zatim „Kriminal koji je izmenio Srbiju” Aleksandra Kneževića i Vojislava Tufegdžića po kojoj je sniman dokumentarac „Vidimo se u Čitulji”, kao i „Tajna albanske mafije” Dejana Lučića – kaže Lopušina.