Ништа, ни теретана, ни сауна, ни дворана са подијумом за игру из новосадске резиденције од 400 метара квадратних осумњиченог за организовани криминал Дарка Шарића, није тако запало за око српској јавности као књига „Мафија – првих сто година”. Био је ово одличан повод за циничан коментар како и људи из подземља морају да буду у току.

Наслови о мафији често су бестселери и у свету и код нас. Једно од најновијих издања је „Лошe семе” италијанског тужиоца у Калабрији Николе Гратерија који важи за непријатеља број један регионалних криминалаца. Он открива како европске полиције сарађују у борби против мафије која је раширила своје гране по целом континенту.

Један од најпопуларнијих аутора је Марио Пузо. Његова најпознатија књига је легендарни „Кум”, али и његови други наслови, „Омерта” и „Последњи дон” сведоче о крвавој борби криминалних кланова који се боре за опстанак.

 Обавезна лектира за све који би да се путем литературе упознају са светом мафије је и „Гомора”, италијанског аутора Роберта Савијана. Он пише о фамилијама из Напуља и околине које се међусобно обрачунавају у рату за територију. Многи подаци о напуљској мафији откривени су баш у овој књизи, и то захваљујући детаљима за које се верује да су их могли дати само инсајдери.

Мајкл Франзесе, који тврди да је био део наркокланова, али и да је изашао из подземља, описује како му је то успело у „Крвавом уговору”. Дело открива како је овај гангстер од америчке владе отео милионе долара насамаривши правосудни систем.

Чувена чикашка мафија пасија је Џефа Коена који о њој пише у „Породичним тајнама”. Књига је препуна насиља путем ког се представља деловање гангстера који су деценијама владали чикашким подземљем.

 „Црна рука” Криса Блечфорда описује како је Рене Боксер Енрикес од једног малог криминалца постао бос број један, заслужан за успон мексичке мафије у „софистицираној” трговини дрогом не само у Мексику већ и у Калифорнији.

О Мексиканцима је писао и Тони Рафаел у „Мексичкој мафији”. Према његовим сазнањима, ова група гангстера је најопаснија у Америци и само у Лос Анђелесу годишње убије 100 људи. Изузетно је тешко сазнати било шта о њима јер њени чланови чак и поричу да мексичка мафија постоји.

„Пет породица” Селвина Раба писана је „новинарском прецизношћу” док се ослања на податке Еф-Би-Аја и судску документацију. Тема је њујоршка мафија, корени кланова као и долазак пет главних мафијашких породица у САД, без, како тврди аутор, и најмање гламуризације овог мрачног света.

За гламур је у једној другој књизи заслужна бивша колумбијска телевизијска новинарка Вирхинија Ваљехо, која у делу „Волећи Пабла, мрзећи Ескобара” описује како је настајала колумбијска наркомафија. Као љубавница једног од најозлоглашенијих босова Пабла Ескобара, Ваљехова је била сведок екстремног богаћења појединих Колумбијаца у трговини дрогом, о суровости и љубомори Ескобара и његовом мајсторству да поткупи службенике, привуче сиромашне и изманипулише медије.

Ј. Стевановић

Млађи криминалци радо читају

Генерација мафијаша којој припадају Шарићи је, тврди новинар и аутор књига о криминалу Марко Лопушина, далеко образованија од прве, неписмене генерације српских криминалца из седамдесетих.

– Њихова основна лектира су моја књига „Убиј ближњег свога”, затим „Криминал који је изменио Србију” Александра Кнежевића и Војислава Туфегџића по којој је сниман документарац „Видимо се у Читуљи”, као и „Тајна албанске мафије” Дејана Лучића – каже Лопушина.