Последњих година у Србији је све више деце с поремећајима у учењу, па председник Комитета светске Менсе за даровиту децу др Ранко Рајовић саветује родитељима да својим малишанима не забрањују да скачу по креветима, барама, да се преврћу, јер је доказано да управо те инстинкивне игре утичу на развој мозга детета и интелигенције.

Најновији подаци из светске Менсе говоре да дете са мало физичке активности има смањене дубоке структуре мозга које учествују у когнитивним (сазнајним) процесима, рекао је Рајовић и саветовао да деца, посебно у предшколском узрасту до пете године, што више скачу, трче, бораве у парку, природи.

У Србији је све више малишана са поремећајима у учењу (дислексија, дисграфија) поремећајима говора, 90 одсто деце неправилно држи тело и нико не схвата да ће све то касније да утиче на њихове когнитивне способности, упозорио је Рајовић у изјави Танјугу.

Доказано да се 50 одсто синапси (функционална веза између једне нервне ћелије и друге ћелије) развија до пете године, управо кроз активности и игру, која често смета родитељима, упозорио је он.

На пример, дете од две године често скаче по креветима, а то родитељи не дозвољавају, да не упропасти мадрац од 300, 400 евра. Или рецимо деца ходају по ниским оградама, банкинама, скачу по блату, врте се око себе, пењу се где год стигну, навео је он.

„Пошто им не дамо то да раде, правимо нову грешку, јер деци дозвољавамо да неколико сати проведу уз компјутер”, упозорава Рајовић, један од аутора Менсиног „НТЦ система учења”, који је у употреби у неким нашим, али и страним школама и вртићима.

У Србији, 70 до 90 одсто деце у својој соби има ТВ, компјутер, видео игрице, а зна се да претерано гледање телевизије, играње видео игрица, може да оштети развој укупних способности детета, рекао је он.

Ако погледамо само видео игрице или седење поред рачунара, то може да буде веома штетно, јер, према најновијим подацима, деца у Србији дневно играју по три, четири сата видео игрице или су за компјутером, што аутоматски значи да се смањују поједине структре мозга и то не само синапсе у кори великог мозга, већ и дубоке структуре мозга, истакао је он.

Уколико дете које дневно проведе неколико сати гледајући ТВ, уз компјутер и видео игрице нема друге компензаторне активности (трчање, скакање, провлачење, боравак у природи...), онда готово сигурно улази у ризик за појаву неког од развојних поремећаја.

„У суштини, све више је очигледан утицај спољашње средине и погрешне стимулације, па је обавеза свих нас који се бавимо овим проблемима - да едукујемо, пре свега, родитеље, а онда и васпитаче и учитеље”, сматра Рајовић.

У оквиру „НТЦ система уцења” постоје семинари за васпитаче, учитеље, а укључени су и родитељи. Програм се примењује три године у Србији, а пре месец дана започета је и сарадња са УНИЦЕФ-ом.

У Европи, у 14 држава примењују НТЦ програм учења, који је у Србији акредитован у Заводу за унапређивање васпитања и образовања, а ради уз помоћ Савеза учитеља Србије и Друштва васпитача Војводине.