Неухрањеност, или потхрањеност је стање које настаје услед недовољног или неправилног уноса енергије и храњивих материја. Постоји више узрока неухрањености: неправилна, нередовна и неизбалансирана исхрана, проблеми са варењем  тј. апсорпцијом храњивих материја. Узрок могу бити и одређена обољења која утичу на појаву потхрањености.

У дијететској пракси неухрањеност се често јавља као последица примене лоших, популарних дијета које су калоријски веома рестриктивне. Унос хране када се особа придржава погрешног режима је често неправилан и недовољан.

Овакве рестриктивне дијете најчешће практикују младе девојке, које нису свесне колику штету наносе свом организму. Уместо да повећају потрошњу енергије, оне узимају мање калорија, а гладовање води у исцрпљивање организма и повећава опасност од инфекција и разних болести. Поред недостатка калорија, који је очигледан, јавља се и дефицит у витаминима, авитаминозе, а неухрањеност даље води ка опадању имунитета и слабљењу раста код деце. Гладовање, поред поменутог, има утицај и на заостајање у менталном развоју, што је трајна последица. Недостатак неког витамина, на пример витамина Це, може довести до скорбута.

Основна мера (не)ухрањености је телесни индекс масе (БМИ) где се за вредности испод 18,5 каже да је појединац неухрањен. Потребно је напоменути да БМИ узима уз обзир појединца који има више од 20 година и није прецизна метода, јер не узима у обзир грађу тела.

Свака особа има индивидуалне енергетске потребе које зависе од пола, годишта, висине особе, врсте посла којим се бави, а у просеку то је око 2.350 калорија.

У свету чак 840 милиона људи је неухрањено, највише у земљама Африке.

У Београду је највише неухрањених међу ромском популацијом, где је свака четврта особа неухрањена.

Неухрањеност је велики здравствени проблем, посебно у земљама у развоју. Водоснабдевање и одржање хигијене су, услед њиховог утицаја на заразне болести, важни за спречавање неухрањености. Индивидуални нутритивни статус зависи од интеракције између хране која се једе, општег здравственог стања и физичког окружења. Неухрањеност је и медицински и социјални поремећај, често укорењен у сиромаштву.

Мере које доприносе спречавању неухрањености укључују:

– побољшање водоснабдевања, санитарних услова и хигијене

– едукацију о здравој исхрани

– бољи приступ довољним количинама здраве хране.

Јасна Анђелковић,нутрициониста

www.nadijeti.infо