Како се приближава крај једне године, људи покушавају да предвиде следећу. Али када је реч о будућности, нико не зна шта ће се тачно десити. Ни за кога није доказано да је заиста видовит. Чак и они људи који једном предвиде неки догађај не могу да систематично тачно предвиђају све догађаје. И зато је људска ситуација таква да је за нас будућност увек несигурна. Можемо само да претпостављамо, нагађамо или верујемо да ће се ствари у будућности одвијати по неком одређеном сценарију. Када верујемо у позитивни сценарио, осећамо наду, а када претпостављамо негативни сценарио, осећамо стрепњу и забринутост.

Оптимиста је особа која има навику да будућност сагледава позитивно. Он се увек нада, никада није забринут. С друге стране, када неко будућност увек сагледава негативно, он је песимиста, увек забринут, никада с надом. У оба случаја особа остаје без једног важног осећања и оних функција које та осећања обављају.

Иако непријатно, забринутост је веома корисно осећање. Када не бисмо замишљали неке будуће негативне сценарије, онда не бисмо могли да у садашњости предузмемо неке радње како бисмо их спречили. Такође не бисмо могли ни да се припремимо за оне сценарије које не можемо да спречимо.

Нада је веома корисно осећање. Када замишљамо позитиван развој догађаја то нас испуњава енергијом и радошћу. Тада добијамо елан, полет да своју акцију усмеримо ка том позитивном циљу у будућности. Надање нам помаже да негативну ситуацију у којој се налазимо у садашњости доживимо као пролазну и да тако смањимо стрес који та ситуација проузрокује. Оптимистичан став нам даје снагу да издржимо и да сачекамо повољан развој ситуације.

Како оптимиста никада није забринут, он пропушта да спречи онај негативни развој догађаја који је могао да спречи, као и да се припреми за онај који није могао да спречи. А како се песимиста никада не нада, он остаје без енергије и радости, пасиван, покушавајући да се што више осигура од разних опасности. Своје мисли не усмерава ка позитивном циљу, већ ка препрекама на путу ка том циљу.

И зато не треба бити искључив, не треба бити ни оптимиста ни песимиста. Оптимизам је потребан сваком човеку. Најбољи однос према непознатој будућности је двоструки однос који укључује и оптимизам и песимизам. Када о будућности размишљамо и позитивно и негативно користимо предности и оптимизма и песимизма, добијамо и полет и опрез. Исправан став према будућности је усправан: када стојимо и на нози оптимизма и на нози песимизма. И једно и друго нам помаже.

Сабране колумне из „Политике” „Психополис” је објавио у књизи „Уловити љубав”