Пасивна агресивност

Појам насиље означава да се нешто ради на силу, да се примењује нека сила. Да ли је могуће да неко буде насилан тако што не ради ништа? Замислите пример да у једном предузећу на крају радног времена незадовољни радник легне испред излазних врата, тако да нико не може да изађе јер његово тело блокира једини излаз. На први поглед он не ради ништа јер „само лежи”. Када други покушају да га силом уклоне и ослободе врата, у свести посматрача настаје слика у којој су они ти који су лоши јер су насилни, док је он њихова жртва. У стварности он је пасивно насилан, док су други активно насилни.

Управо зато што пасивно насиље не личи на насиље, Махатма Ганди га је у својој политичкој борби ослобађања Индије од Британске империје прогласио за ненасиље.

Често смо сведоци да групе незадовољних „ненасилно” закрче неке саобраћајнице у граду или запрече неки регионални пут. У таквим ситуацијама власт оклева да примени силу како би се деблокирале саобраћајнице управо зато што би онда она у очима публике испала као насилна и лоша.

И у свакодневном животу, када се појави неки конфликт, људи могу своју реакцију да изразе отворено и директно, или могу да је прикрију и не изразе је или је изразе индиректно. Када неко у конфликтној ситуацији реагује отворено, тада се јасно представља као страна у конфликту. Када се не реагује отворено, тада друга страна нема јасан сигнал да је настао конфликт. Када неко своје неслагање изражава прикривено, индиректно или пасивно тада кажемо да се понаша пасивно агресивно.

Има више разлога због којих људи не улазе отворено у конфликт, већ своје незадовољство, љутњу или увређеност показују индиректно на „неагресиван” начин. Уколико је радник љут на свог шефа, он може да се плаши да ће шеф да му замери уколико му покаже своју љутњу, и да ће да добије казну или отказ. Зато се „свети” шефу тако што саботира машину на којој ради, правећи се да нема појма зашто се то догодило.

Особа која се не слаже са неким предлогом неће то отворено да каже, већ ће пасивно агресивно да тврди да се слаже, али да постоји неки разлог зашто је предлог лош. Кад неко заузме став пасивне агресивности тада веома често понавља „Да, али…” образац. Пасивна агресивност је често проблем у тимском раду, нарочито онда када није препозната као таква, због чега се губе сати у бесплодним дискусијама. Једино онда када неко препозна пасивну агресивност он може да претпостави да постоји конфликт и супротстављање, па се бави њиме. Зато је препознавање знакова пасивног неслагања и супротстављања важан део социјалне интелигенције.