Не умете да глумите, оперисани сте од цртања и никада нисте такли ниједан музички инструмент, али без проблема можете уписати академију.

У Србији се велики број курсева на којима вас уче како да некоме оперете косу или излакирате нокте назива управо тако. То вероватно смета свакоме ко је прелиставао речник или завршио неку школу, али је у складу са прописима за оснивање фирми.

Полазници се уписују на академије изливања ноктију, самоодбране, мачевања, техничког роњења, за фризере и шминкере, за естетику и козметику.

У „Великом речнику страних речи и израза” Ивана Клајна и Милана Шипке академија је највиша научна и(ли) уметничка установа у земљи, скуп академика, назив неких виших стручних или уметничких школа (музичка академија), свечана приредба поводом неког значајног догађаја или празника.

Највећи број људи повезује академију са Српском академијом наука и уметности или Светосавском академијом, али се све више инсистира на томе да постоје и академије џудоа и аикида. 

Ана Секулић из Академије изливања ноктију у Београду каже да „им је сугерисано” како да се зову а да то „озбиљније звучи”.

– Када се каже школа мисли се на средње образовање, а код нас се стиче више знање и зато смо ми академија – објашњава Ана Секулић.

– Ми нисмо само салон, код нас се полазници обучавају, и то на једном вишем нивоу.

Академија изливања ноктију се завршава после шест дана. Полазници Академије Шобота, „школе фризерског мајсторства”, уче девет месеци. Менаџерка Оливера Марковић каже да су они као приватна кућа „узели себи за право” да се тако зову.

– Ми, међутим, не тврдимо да ће наш полазник бити академски грађанин – објашњава Оливера Марковић.

– Зовемо се тако јер се разликујемо од других фризерских школа.

Сања Петровић (20) завршила је државну трогодишњу школу за фризере и ради у једном београдском салону. Многе њене колегинице завршиле су „академије”, али Сања се не слаже са тим да се учење заната за неколико дана или месеци зове било како другачије него курс.

– Све су то само курсеви – верује Сања Петровић.

– Моје колегинице које су их завршиле прошле су и кроз теоријску и практичну обуку, али је ван памети називати то академијом.

Можда ван памети, али не и изван закона. Како су нам објаснили у Агенцији за привредне регистре, они одобравају да се реч академија помиње у имену фирме када је реч о привредном друштву које „обавља делатност из области едукације у најширем смислу”.

Академик и професор универзитета који се највише и најозбиљније бавио савременим српским језиком Иван Клајн каже да ово није правилна употреба речи академија.

– То је њихов комерцијални трик, препотентан назив да би себи придали на важности – објашњава професор Клајн.

– Неко сада може да тврди да је отворио универзитет за лакирање ноктију, али то не значи да се та реч може користити у том контексту.

Ј. Стевановић