Прогонилац, жртва и спасилац

Често наш поглед на добро и зло, нарочито у контексту међуљудских односа, није статичан већ је динамичан. Када неко примети неправду, ситуацију у којој зло доминира над добрим, над истином и правдом, његов доживљај неправде има следећу структуру: једна моћна сила, опажена као лоша или зла, негативно делује на нешто што је виђено као добро. То код онога ко сведочи тој ситуацији изазива осећање неправде, тако да се он револтиран одлучује да се умеша на страни добра.

Када се ова архетипска ситуација примени на односе између појединаца, друштвених група, партија или држава, добијамо три, такође архетипске улоге: прогониоца, жртву и спасиоца. Стивен Карпман, познати амерички психотерапеут, ову динамику између три улоге назвао је драмски троугао. Концепт је настао на основу анализе дечјих бајки у којима је овај троугао веома јасно изражен. А управо бајке служе да формирамо наше основне идеје о злу као супротности добра.

За функцију прогониоца постоје бројни називи: агресор, џелат, насилник, силеџија, ловац, негативац, криминалац... Он отелотворује злу, покварену особу или непријатељску групу. Етикету прогониоца увек постављају други јер особа која је у овој улози, себе не доживљава као прогониоца, већ као спасиоца. То објашњава трагичну истину да су многа зла почињена у име добра.

Особа која је у улози спасиоца је отелотворење доброг човека. Тај добри спасилац може да усмери своју акцију или тако да помаже жртви или тако што креће у обрачун са прогониоцем. У том случају он постаје прогонилац прогониоца.

Наша склоност да добро и зло доживљавамо кроз овај троугао је дубока и исконска. Не морамо да подсећамо на „цртање” драмских троуглова у међународној политици, где су одређене државе означене као прогониоци и агресори, неке друге државе или групе као жртве, а треће као спасиоци. У међународним конфликтима државе се такмиче која ће пре и која ће боље себе да дефинише као жртву, а другу државу као агресора. Наша политичка сцена је пуна драмских троуглова које нам политичари сервирају. Слажемо се да смо ми жртве, а они нас уверавају да смо жртва оних других политичара, док себе представљају као оне који ће нас спасити.

Драмске троуглове „цртамо” и у свакодневном животу. Једноставна изјава: „Знаш ли ти шта ми је она урадила?”, у себи садржи јасну ознаку да је особа која је изговара – жртва, да је она друга прогонилац, а да од слушаоца очекује солидарност и помоћ спасиоца.

Концепт драмског троугла може да нам помогне да се боље оријентишемо, да увидимо како нас позивају да уђемо у различите улоге, и да то избегнемо када нам не одговара. То је концепт који подиже емоционалну, социјалну, па и политичку интелигенцију