Породице из шведског града Калмар на Балтичком мору, њих 12, пре неколико година, обећале су да ће смањити свој утицај на загађење животне средине. Учесници програма су успели да смање испуштање угљен-диоксида у атмосферу за једну трећину. Њихова „зелена” енергетска еколошка иницијатива сада служи као пример програма шведске владе за просечне Американце, који улазе у ред најекстравагантнијих корисника енергије на свету, да и они прихвате сличне мере.

Пилот-програм је навео Нолана и Кети Стоукс из Фолс Черча у Вирџинији да промене начин размишљања и понашања у својој кући.

„Ови на спрату мењају велики број прозора и једнострука окна замењују двоструким. Највећи пројекат је бушилица од 40 тона у дворишту. Копамо бунар дубине 183 метра, у који ћемо сместити пумпу за грејање. Глава породице Нолан рачуна да ће захваљујући смањењу пореза и нижим рачунима за хлађење и грејање надокнадити 30.000 долара уложених у геотермални систем.

„Мислим да ћемо уштедети хиљаде долара годишње”, каже он док супруга Кети додаје да је породица – када је прошлог јула потписала уговор са шведском амбасадом да се укључи у овај Климатски пилот програм – тражила додатна упутства.

„Стално смо мислили и говорили да у смањењу нашег утицаја на животну средину мора да постоји и нешто више од пуке замене сијалица и рециклирања.”

Ларс Рот, први секретар за животну средину шведске амбасаде у Вашингтону, каже да се тај програм заснива на идеји да акције појединаца могу да доведу до побољшања глобалне животне средине.

„На крају крајева, све се сведе на избор потрошача и оно што свако од нас одлучи да учини у свакодневном животу.”

Шведска је пре четрдесет година у највећој мери зависила од увозних фосилних горива попут нафте, угља и природног гаса, баш као и Америка данас. После нафтног ембарга 1973. и каснијег повећања цена горива, Шведска је увела политику која је усмерила земљу на обновљиве изворе енергије и нуклеарну енергију. Данас сваки Швеђанин генерише просечно 7,4 метричке тоне угљен-диоксида годишње, у поређењу са 23,5 метричке тоне колико генерише просечни Американац. Овај климатски пилот-програм подстиче Американце да уведу промене у коришћењу енергије, трошењу хране, рекреативним активностима и транспорту – активностима којих Американци нису навикнути да се одричу, каже Нолан Стоукс.

„Од Швеђана смо добили одређена упутства и подстицај да критички гледамо на оно што радимо додаје он.

Стоуксови су почели да контролишу трошење киловата, цурење славина, изолацију, возили су се на посао наизменично са суседима и смањили потрошњу меса. „Не сматрам да се на било који начин жртвујемо. Сматрам да би људи, ако би били свеснији да могу да учине једноставне ствари да би смањили свој утицај на животну средину, то и учинили”, појашњава Кејт Стоукс, а преноси Глас Америке.

Кети и Нолан уче своје синове Лија и Рајкера да гасе светло, троше мање топле воде и праве ђубриво од остатака хране.

„И они су заиста фокусирани на то. Комплетно су се прикључили овом програму“, кажу Стоуксови.

Деца су се потпуно прикључила програму. Ли каже да и својим другарима говори да треба да троше мање електричне енергије, а Рајкер додаје да је то нешто што је добро за целу планету. Брачни пар Стоукс подржава предлог закона за ограничење испуштања угљен-диоксида у атмосферу. Али и без нових закона, они сматрају да сваки Американац може да учини више да би се испуштање гасова смањило. Иако је био потребан подстицај из Шведске да би прешли на „зелени” животни стил, они се надају да би овакви пилот-програми могли да отворе пут према еколошки пријатељској будућности.