Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Спонзоруше су, ипак, у праву

Спонзоруше су, ипак, у праву
Финансијска зависност од мушкараца у очима жена није ништа изгубила од своје привлачности током 20. и 21. века

Британско истраживање, чије резултате преноси лондонски „Телеграф”, показало је да жене и даље желе да се удају за мушкарце који су образованији и зарађују више од њих.

Уверење да жене не воле финансијску зависност од мушкараца је мит, јер број жена које желе да буду издржаване је данас већи него четрдесетих година прошлог века, каже вођа истраживања др Кетрин Хаким из Лондонске економске школе.

Након вишедеценијске кампање у корист једнакости полова, женама је данас просто теже да признају да желе да буду домаћице уместо да граде каријеру.

Мушкарци заузимају већину водећих функција због тога што многим женама једноставно није циљ да имају дуге пословне каријере, објашњава др Хаким.

Упркос 40-годишњим напорима у корист једнакости полова на радном месту, финансијска зависност од мушкараца у очима жена није ништа изгубила од своје привлачности, сматра ова научница.

У студији коју је објавио Центар за политичке студије др Хаким наводи да „тежња жена да се добро удају, по могућству за мушкарца који је образованији и има високу плату, присутна је у већини европских земаља”.

Анализе показују да се 1949. године у Британији 20 одсто жена удало за мушкарце за знатно вишим образовањем од њиховог, а да их је крајем деведесетих било готово дупло више. Слична ситуација запажа се и у већини европских земаља, као и у САД и Аустралији.

Идеал „симетричних улога” у породици, у којој би мушкарац и жена подједнако чували децу, обављали кућне послове и радили, популаран је међу високообразованом елитом, али то свакако није циљ којем тежи већина парова, наводи др Хаким.

„Женама је непријатно да кажу да желе да буду домаћице. То је постало политички некоректно, тако да већина њих то крије”, закључује она.

Танјуг

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.