Стотине припадника амазонских племена запосели су бразилску престоницу како би изразили своје изричито противљење изградњи једне од највећих хидроцентрала на свету. Подржавају их заштитници животне средине и еколошки покрети из читавог света који тврде да ће гигантска брана уништити добар део биосвета и амазонских шума које називамо плућима планете, али смо спремни да им нанесемо ненадокнадиву штету.

Сакупљено је и 600.000 потписа против овог пројекта који би донео Бразилу уреднију снабдевеност електричном струјом, нова радна места, али би у делу тока реке Шингу који би браном био измештен изазвао опасну сушу.

Канали који ће по пројектантској замисли бити ископани требало би да буду широки петсто метара и дуги 75 километара. Због тога би морало да се ископа више земље него када је грађен Панамски канал. Резервоари и канали хидроцентрале Бело Монте поплавиће 668 квадратних километара густих шума Амазоније, а око 20.000 људи, припадника амазонских староседелачких племена, мораће да се исели са тог простора.

 Рачуна се и да ће изградња треће по величини хидроцентрале на свету привући око сто хиљада људи да се ту населе. Еколози, међутим, упозоравају да ће дугорочно бити обезбеђено само 2000 радних места, док ће осталих 40.000 трајати само колико и градилиште.

Када хидроцентрала Бело Монте проради, досељеници ће наставити да илегалном сечом дрвећа или ловом на ретке врсте уништавају плућа човечанства.

Поглавица једног од угрожених амазонских племена запретио је у Бразилији да ће, буду ли били приморани да се иселе, „бити рата и крви”.

Упркос протестима, влада, за сада, није одустала од изградње Бело Монтеа.

З. Ш.