Горњи Милановац – Село Велереч на Ибарској магистрали под Рудником пре двадесетак дана учинило је „крупан корак“ ка Европи – добило је први свингерс-клуб у Србији, и то легалан. Отворио га је Миодраг Мај (62) из Крагујевца по повратку са Запада где је провео 40 година.
– Ама не, није ово јавна кућа, овде нема ни говора о проституисању, упркос црвеном фењеру на фасади. Да вам објасним: свингери су брачни или љубавни парови који међусобно размењују партнере, не искључујући и „сеансу“ уз учешће више од две особе. Сусрет и упознавање се, уз послужење, обављају у пријемном салону. Наравно, сви добро знају због чега су ту, остало је ствар њиховог међусобног договора, после чега се „прича“ одвија у једној од више беспрекорно уређених соба, у сауни, џакузију, и то у потпуној дискрецији – унеколико описује Миодраг „процес“, остављајући много више нашој машти.
Провео је Миодраг Мај деценије у Италији, Немачкој, Шпанији, Јужноафричкој Републици, и не треба сумњати да је у његовом свингерс-клубу све „као у апотеци“. Друго, каже, познаје он наш менталитет, зна шта Срби воле, па су и прве три недеље рада клуба показале да није промашио.
– Уложио сам много пара, а ако се по јутру дан познаје, онда морам бити задовољан. Први клијенти клуба, све у паровима, дошли су из Крагујевца, Ваљева, Краљева, Чачка, Аранђеловца, Младеновца, Љига... Још нико из Милановца, или не знају за клуб или се стиде и плаше, али охрабриће се, има времена. Кад сам се определио за овај посао, мало сам страховао, али се показало да су Срби „напреднији“ од Холанђана, Италијана и Данаца, где је оваква врста забаве с дужом традицијом. За сада најчешће долазе парови између 30 и 40 година. Улазница је 2.000 динара, плаћају је само мушкарци. Не мислим да ћу се брзо обогатити, али сам приходом задовољан, интересовање на самом почетку за услуге клуба је и мене пријатно изненадило – задовољно даље прича Миодраг.
Мештани Велеречи, још „нееманциповани“, на питање како им се чини ова новина у селу – врте главом. Миодрагов клуб називају кућом греха и клоне га се – за сада.
Ако вас жеља за остварењем „љубавних маштарија“ намами у Велереч, нипошто не долазите у алкохолисаном стању. Бићете на „европски начин“ враћени са врата. И не носите фотоапарат или камеру. Снимање домаћина, особља, а поготову клијената строго је забрањено. Новинару је било дозвољено да фотографише само једну од соба и фасаду зграде клуба са Ибарске магистрале. А како ће се „свингери“ одбранити од папараца или приватних агената које би, евентуално, унајмили преварени мужеви и сумњичаве супруге – е, о томе нека газда Миодраг брине.

Б. Ломовић