Обична девојка из Хановера која је као комета освојила Европу – овако најчешће описују деветнаестогодишњу победницу 55. „Песме Евровизије” Лену Мејер Ландрут. Лена, која је свој музички таленат до „Евросонга”, покушавала да покаже на различитим немачким ријалити програмима или, како често каже, „под тушем” донела је својој земљи неописиву радост. Иако се до пре три месеца борила са историјом и биологијом, данас је Лена најсјајнија немачка музичка звезда.

Воли да слуша Ерику Баду, Мику и Џејмија Калама. Признаје за „Политику” да не може да отпева баш све, баладе нарочито, а овако, десетак дана после тријумфа, прича о „Песми Евровизије”:

– Волела бих да се „Евровизија” мало подмлади и освежи! Ту мислим превасходно на музику и песме, које би, требало да буду модерније. Волела бих и да што више младих људи учествује. Знам неке земље којима „Евросонг” уопште није битан. Најбољи пример за то је Велика Британија, и тамо многи људи исмевају „Евровизију”. Ја, са друге стране, сматрам да је „Евросонг” одлична ствар, и волела бих да сви урадимо нешто да постане још популарнији.

Кладионице су вас и Сафуру из Азербејџана сматрале фаворитима Да ли вас је то оптерећивало?

Иако ти сви прогнозирају победу, ти ниси начисто да ли ће се то десити или не. И кладионице греше. Сетите се ди-џеј Бобоа из Швајцарске, који је пре неку годину био фаворит кладионица, а није успео ни да се пласира у финале. Улога фаворита уме да оптерети, али мислим да сам се добро снашла. Циљ нам је био да се добро забавимо!

За разлику од других, нарочито женских извођача на „Евросонгу”, разликовали сте се и по томе што сте све подредили песми, нису вам били битни изглед, кореографија, специјални ефекти, раскошан имиџ…?

Само сам желела да представим песму и себе на најбољи начин. Желела сам да ме публика види онакву каква јесам и мислим да је то била добра одлука.

Да ли сте се упознали са представником Србије Миланом Станковићем у Норвешкој?

Срели смо се једном, тамо у шминкерници у Теленор арени, али пошто су нас припремали за наступ, нажалост нисмо имали прилику да причамо. А нумера којом се Србија представила била ми је веома необична, и заиста никада тако нешто нисам слушала…

Шта вам је од предмета најтеже било током средње школе?

Историја, дефинитивно. Ту нема никакве логике, не можеш ништа да спојиш, само бројке, бројке, бројке…И још толико много чињеница које треба знати, научити! То ми је помало био проблем, али сам га савладала.

Планирате упис на неки универзитет…

Да, волела бих да студирам глуму, али не ове, већ следеће године.

Ових дана европски медији су пуни прича о вама. Помиње се и да сте се сликали наги пре годину дана у једном документарном филму. Је л’ почиње да вам смета притисак медија и нагла популарност?

Тачно је да сам то снимила, али то је била аматерска глума. Уопште ме не занима шта медији пишу о мени, нимало ми није важно шта ће сутра изаћи у новинама о мени…

Управо је објављен и ваш деби албум?

Да, „My Cassette Player” је тек објављен, а већ стварамо песме за мој други албум који ће изаћи наредне године. Планирамо и неке наступе током лета, не само у Немачкој, већ и шире. Можда дођем и у Србију!

Јелена Копривица