Sportski dan
Belodedić šest puta objašnjavao Džajiću ko je
Jedan od junaka tima, koji je 1991. osvojio Kup šampiona, za Uefin časopis ispričao, između ostalog, i kako je iz Rumunije došao u Crvenu zvezdu
Bivši rumunski reprezentativac Miodrag Belodedić, koji je sa Steauom 1986. i Crvenom zvezdom 1991. osvojio Kup šampiona, bio je ambasador finala Lige Evrope Atletiko (Madrid) – Atletik (Bilbao) 3:0 na Nacionalnom stadionu u Bukureštu (55.600 mesta), sagrađenom prošle godine za sto deset miliona evra. Za časopis Evropske fudbalske unije (Uefa) je rekao da niko nije očekivao da će Steaua uspeti da u finalu pobedi Barselonu u Sevilji, a da bi Zvezda, da nije bilo rata, „još godinama nastavila da pobeđuje”.
Na pitanje ko bi danas pobedio: Steaua iz 1986. ili Zvezda iz 1991. odgovorio je kroz šalu:
– U kom timu bih ja igrao?
Kao razlog što je napustio Rumuniju i prešao u Jugoslaviju Belodedić je naveo da više nije mogao da živi pod Čaušeskuovom vlašću:
– Nije mi se svideo način na koji su igrači bili tretirani posle osvajanja titule evropskog prvaka. Nije nam bilo dozvoljeno da idemo u inostranstvo. Mogao sam tada da odem u Italiju, ali mi je neko rekao da bi trebalo da pređem u Zvezdu. Tako sam odlučio da odem u klub koji sam najviše voleo…
Da bi to ostvario morao je da prevari čelnike Steaue.
– Kada smo se vraćali sa međunarodnih utakmica oduzimali su nam pasoše. Jednom prilikom sam rekao da moja majka ima dozvolu da pređe u Jugoslaviju, jer ide u posetu familiji i da želim da pođem s njom. Bio sam uplašen, ali u Jugoslaviji su mi rekli da ću dobiti politički azil. Posle toga sam otišao da gledam Zvezdu i zakucao na vrata sportskog direktora. Morao sam šest puta da mu objašnjavam ko sam i odakle dolazim, – opisao je Belodedić svoj prvi susret s Draganom Džajićem
U Crvenoj zvezdi je ostao do 1992, kada je prešao u Valensiju.
Poslednji komentari
Eh, kakav biser nam je zakucao na vrata. Bila je to posladnja slagalica u velicanstvenom mozaiku zvezdinog drim-tima. Mile, hvala ti za sve sto si nam dao.
По љутој зими, крајем 1986., пролазећи улицом Генерал Мађеру у Букурешту наишао сам на један излог гдје су биле само фотографије играча тада тамо веома важне екипе Стеауа. Под фотографијом целог тима, међу именима прочитах и Belodedici, очигледно наше горе лист. На фотографији пронађем лик овог црнпурастог момка и запамтим га веома. Много касније, док још није добио право да игра за нас, Звезда је организовала серију утакмица са подсавезним тимовима, где је Миле заправо тренирао. Сазнавши да ће да наступи на Царевој ћуприји, похрлим са децом тамо, и већ са пруге, преко ограде видим Звездаше у групи и онај лик из Букурешта !
А каква је то играчина била ! Центархалф уметник рационалности ! Претходно је Шекуларац уиграо онај тим али без Белодедића све би пропало. Правилно први коментатор овде каже : задњи драгуљ у ниски ! Волимо их све али њега брате волимо на квадрат !!!
Миодраг Белодедић је био ИГРАЧИНА. Г’дин , аристократа са ретким осећајем за игру, и поштовање за супарника . Не знам да ли је то неко рекао, али подсећао је као нико у његовој генерацији на лакоћу с којом је играо Бекенбауер ... Разлика је била у томе што је кајзер Франц био господар у свом простору и лидер екипе, а Миле је био само ово прво, мада мислим да би (да му се дало) био и ово друго.