Колашинац може преко 21,20 м

Другог фебруара Асмир Колашинац уписао се први пут у листу државних рекордера, истина као трећи атлетичар који је у дворани бацио куглу 20,64 метра (Владимир Милић 1982, Драган Перић 1994), али он је уверен да ће још ове зиме бити једини власник државног рекорда.

Можда већ 18. фебруара на Првенству Балкана у Истанбулу или 9. марта на Светском првенству у истој дворани...

– То ми је било тек друго такмичење ове сезоне, али не намеравам да се задржим на тој даљини. Циљ ми је да будем једини власник рекорда, а најбоље би било када бих га постигао баш на Светском првенству, јер би ми рекордна даљина донела и висок пласман – каже 27-годишњи атлетичар који је у минулом прелазном року „црвено-бели” дрес заменио „црно-белим”.

Колашинчев рекорд је тренутно десети резултат у сезони на свету и четврти у Европи, али на Светском првенству вредеће знатно више.

– Четворица Американаца су бацила куглу даље од мене, али на Светском првенству моћи ће да учествују само двојица. Највероватније ће имати и квалификационо такмичење и видећемо ко ће од њих допутовати у Истанбул – рекао је Колашинац, којем је резултат из Линца и апсолутни лични рекорд, јер је на отвореном прошле сезоне стигао до 20,50 м, што му је донело и А олимпијску визу за Игре у Лондону.

На олимпијским играма дебитовао је 2008. у Пекингу...

– Било ми је то прво велико такмичење у репрезентативном дресу и био сам потпуно фасциниран свим што се дешавало око мене, укључујући и такмичење у којем сам и сам учествовао. Био сам неискусан и то се одразило на мој резултат. Бацио сам куглу само 19,01 метар, али већ на наредном великом такмичењу Светском првенству у Берлину 2009. постигао сам даљину од 19,67, на Светском првенству у дворани у Дохи 2010. године 20,10, а летос на Светском првенству на отвореном у Даегуу са 20,14 изборио сам прво светско финале. Битно је да моји резултати имају тренд напретка, да се из године у годину пењем ка врху. Можда то не чиним великим корацима, али је битно да се не враћам уназад – рекао је Асмир Колашинац, чије су потенцијале озбиљно у разматрање узели и амерички тренери уз помоћ стручњака за биомеханику.

То потврђује тренер Никола Томасовић, који је Колашинца довео до првог државног рекорда.

– Асмир је нашао на интернету ту научну анализу која потврђује већину оног што смо ми знали на основу искуства. Американци су утврдили да Асмирову брзину избачаја има још само Адам Нелсон чији је рекорд 22,57 метара. То не значи да и Асмир може до те даљине, јер има још много параметара који утичу на дужину лета кугле. Међутим, Американци су израчунали да Асмир може да постигне резултат и изнад 21,20 метара. И ми знамо да у његовом бацању постоји „резерва” а то је нешто краћи покрет којим се избацује кугла преко „балвана” који ограничава круг за бацање. Значи потребно је да дуже „гура” куглу руком, да му она не излеће из руке прерано. Само поправљањем тог сегмента бацања може да се добије 30 до 40 сантиметара – каже Томасовић.

И сигурно је да ће тандем Колашинац – Томасовић озбиљно порадити и на томе, а кад би имали услове какве имају амерички бацачи већ би, вероватно, ту „ману” поправили. Ипак они се не жале. Напротив.

– Олимпијски комитет Србије је стварно одлично подупро наше припреме за учешће на Олимпијским играма у Лондону, наравно, у сарадњи са Атлетским савезом. Свака им част. Међутим, постоји проблем климе, односно недостатка услова за свакодневни тренинг током зиме и то важи за све наше атлетичаре, а пре свега врхунске. По хладноћи врхунски спортисти једноставно не могу да тренирају. Ми смо се некако снашли захваљујући Драгану Марковићу, истина мало се гурамо с коњима, али не жалимо се – каже Томасовић.

Већ трећу сезону током зимских месеци највећи део тренинга Колашинац и његов тренер одрађују у мањежу у Сурчину...

И они у мањежу кују планове о медаљама и рекордима. За ову зиму план је нови лични и државни рекорд и што бољи пласман на Светском првенству у дворани, а на лето чекају их Европско првенство у Хелсинкију крајем јуна и Олимпијске игре у Лондону.

– Иако су олимпијске игре – олимпијске игре, нама је готово подједнако важно и Европско првенство. На европском првенству би медаља могла да се освоји и са 20,80 до 20,90 метара, а ја верујем да ћу у то време вредети толико. А сви добро знамо да медаља на великом такмичењу доноси национално признање. С друге стране на олимпијским играма и за четврто место биће потребан хитац преко 21 метра. Бити четврти на олимпијским играма је, дакле, фантастичан резултат, али четврта места нико не броји, нико не награђује – искрен је Асмир Колашинац.

– На европским шампионатима медаље су понекад дељене и на мањим даљинама. Такође у Хелсинкију, на Европском првенству 1994. за бронзу је био довољан хитац од 19,50 метара, али ми се не надамо таквој медаљи. Асмир већ вреди за хитац од преко 21 метра, та даљина је и наш план за ову годину, али да би се он остварио потребно је да се уклопи много ствари, речју да све буде перфектно. Недавно у Атини Асмир је имао резултат од 20,42 метра, а Грци су му измерили због сопствене знатижеље један неисправан хитац са готово занемарујућим преступом. Износио је 20,72 метра, а то је практично био тек почетак сезоне – подупире своју прогнозу Томасовић.

Пре два дана на митингу у Карлсруеу Колашинац је постигао даљину од 20,07 м, уз три несправна хица, и из пуног тренинга, јер таква такмичења служе само да се нешто заради, а припреме за светски шампионат не смеју да се ремете, тим пре ако Колашинац буде једини репрезентативац Србије у Истанбулу...