Понос Ивањице и Ваљева

За Аном Суботић је већ дуг атлетски стаж, а пред њом највећи изазов у каријери – олимпијски деби а јачину тог изазова повећава чињеница да ће на 30. летњим олимпијским играма у Лондону трчати маратон, дисциплину у којој мора пре свега да победи себе.

Али новопечена маратонка је показала да то може.

– Ана и ја сарађујемо седам година и дуго смо тражили дисциплину која јој највише одговара и радили на брзини. Ана је била првакиња државе на свим стазама од 800 метара до полумаратона, укључујући и стипл, а од Подгоричког маратона 2010. када је без посебног тренинга, дошла на циљ потпуно свежа уверен сам да смо нашли њену праву дисциплину – рекао је тренер Душан Орестијевић, а Ана Суботић је то доказала и на два следећа маратона, прошлогодишњем у Подгорици и недавним у Ротердаму.

Оба пута је поправљала лични рекорд. У октобру Подгорици је са 2:40,36 ч испунила Б олимпијску норму за Лондон, али недовољну за учешће пошто је Оливера Јевтић испунила А норму, па је Суботићева морала, такође, да буде бржа од А стандарда (2:37,00).

И тада су она и тренер Орестијевић одлучи да по олимпијску визу оду у Ротердам на Васкрс, 15. априла. Све су посветили тренинзима одустали од кросева и уличних трка од којих се живи, јер су знали да им је Ротердамски маратон практично последња шанса да ове године Ана Суботић постане олимпијка.

– У Ротердам отишло је нас троје и на васкрс сво троје смо „васкрснули маратонски” – ја сам испунила А норму, Дарко Живановић је испунио Б норму за Лондон, а Анђелко Ристичевић је поправио лични рекорд за више од шест минута. Лични рекорд сам спустила за четири и по минута и постала прва олимпијка из Ивањице, али – морам да кажем – и друга олимпијка из Ваљева, јер ипак ја сам Ваљевка – говорила је уочи Београдског маратона Ана Суботић, која је тачно седам дана од успеха у Ротердаму у којем је са 2:36,14 заузела 10. место и остварила олимпијске снове, трчала у Београду полумаратон и, дакако, победила.

Ана Суботић сада има трећи резултат свих времена у нашем маратону (брже су само Оливера Јевтић са 2:25,23 из 2003. и Сузана Ћирић са 2:33,00 из 1994), а и она и тренер Орестијевић сматрају да у њеним ногама постоје велике резерве.

– До олимпијског маратона има три месеца и то је довољно времена да се опоравим и добро спремим за највећи изазов у каријери. Срећна сам и јер Србија има две А норме у маратону, Заједно ћемо трчати најбоља српска атлетичарка Оливера Јевтић, коју изузетно ценим, и ја. Уверена сам да ћемо обе пружити храбру и поштену трку, а надам се да ћу ја и у четвртом маратону у каријери успети да поправим лични рекорд – рекла је 29-годишња Ана Суботић.

– Анине могућности у маратоне су много веће него што показује њен лични рекорд и уверен сам да ће још да напредује. Увек сам био опрезан и скроман у прогнозама, али могу да обећам да ће она маратонску стазу претрчати за мање од два часа и 30 минута – додао је Душан Орестијевић.

Ивањички тандем започеће припреме за Лондон на Златибору, сада у много бољим условима, него док су се припремали за Ротердам.

– Два месеца сам тренирала у Бару, а помагала ми је група од тројице дечака на челу с мојим великим пријатељем Драгољубом Копривицом, који је желео мој успех једнако као и ја. У Ротердаму и мени и Живановићу, као и Оливери Јевтић када је у Ротердаму победила и поставила државни рекорд, велику помоћ је пружио наш човек Чеда Пајић. Његова подршка ми је много значила – рекла је Ана Суботић прва ивањичка олимпијка и друга Ваљевка на олимпијским играма (после бацачице кугле Марије Радосављевић учеснице Игара у Лондону 1948. и Хелсинкију 1952).    

----------------------------------------------

Трећа српска олимпијка у маратону

Ана Суботић је трећа наша маратонка која ће се окушати на Олимпијским играма. Лед је пробила Инђијка Сузана Ћирић 1996. у Атланти и са 2:49,30 часа заузела 55. место. Ужичанка Оливера Јевтић је 2004. у Атини начинила прави подвиг освојивши 6. место са 2:31,15. Други олимпијски маратон, у Пекингу 2008. Јевтићева није завршила због здравствених проблема, а у Лондону стартоваће заједно са Аном Суботић, Ваљевком на „привременом атлетском раду” у Ивањици.