Gračanica – Novinari-očevici 17. marta 2004. godine osećali su po kampanji albanskih medija, pre svega Radio televizije Kosova, da će nešto krupno da se desi. „Sazvana je zajednička konferencija za medije Unmika i Kfora i krenuli smo te srede iz Gračanice za Prištinu. Na samom početku konferencije za novinare primetili smo da nema kolega Albanaca, koji su danima pre toga postavljali tendenciozna pitanja povodom smrti trojice dečaka u reci Ibar i direktno za to optuživali Srbe, bez ikakve istrage”, seća se dopisnik „Blica” Nedeljko Zejak.

Novinari koji su tog dana kolima Unmika dolazili u Prištinu sećaju se da je u gradu vladala velika gužva. „Pošto smo mnogo puta pre toga viđali slično komešanje pred velike nerede, osećali smo da će se i tog dana nešto loše dogoditi, ali smo tražili zvaničnu potvrdu. Ona je stigla na samoj konferenciji za novinare, koja je prekinuta samo posle desetak minuta”, priča dopisnik RTS-a Zoran Babović.

„Kako u Prištini nije bilo signala mobilne telefonije, morali smo da sačekamo sa javljanjem dok se ne vratimo, kako bismo poslali prve informacije. Kad smo vozilom napustili sedište Unmika, zaključili smo da je nemoguće da se vratimo magistralnim putem Priština–Skoplje, jer je na ulicama već bila masa ljudi. Odabrali smo lokalni put preko Kosova Polja, Ugljara i Preoca. Kada smo stigli u Čaglavicu, videli smo već okupljene Srbe, a na brdu Veternik, koje odvaja ovo mesto od Prištine, već je bilo više hiljada Albanaca”, navodi on.

Ispred demonstranata stajala je jedna jedinica indijskog kontigenta Kfora koja se polako povlačila pod naletom mase. Za manje od sat vremena demonstranti su probili blokadu i jurišom krenuli prema Čaglavici, gde se takođe okupilo nekoliko stotina Srba koji su želeli da zaštite svoje domove.Kako je vreme odmicalo pristizao je sve veći broj Srba iz okolnih mesta, koji su i prethodnih dana dolazili u Čaglavicu protestujući zbog ranjavanja učenika Medicinske škole Jovice Ivića, na koga su nepoznati napadači pucali iz vozila u pokretu.

„Kfor nije mogao da zaustavi ovu masu, kao ni druge nerede na celom Kosovu i Metohiji, koji su izbijali sinhronizovano. Utom su se desili i prvi sukobi Albanaca s vojskom”, priča Babović.

U tim trenucima predstavnici Kosovske policijske službe srpske nacionalnosti priključili su se svom narodu i odbili da se povinuju komandi u Prištini.

Kada su se albanski demonstranti približili prvim srpskim kućama, počela je razmena vatre između vojnika Kfora, koji su štitili Srbe, i mase demonstranata, koja je nadirala bacajući „molotovljeve koktele” na srpske kuće. Unutrašnjost kuća paljena je ubacivanjem malih plinskih boca zajedno sa flašama benzina, što je izazivalo eksploziju, seća se Babović.

Srbi u zbegu Fotodokumentacija Politike

Tog popodneva samo u Čaglavici spaljeno je 11 srpskih kuća, a trojica meštana ranjena su mecima iz različitog vatrenog oružja. Ostale su samo nagorele zidine, vatra koja se nije mogla gasiti i Srbi sa velikom zebnjom i neizvesnošću šta će doneti noć.

„Novinari '’naoružani’ mobilnim telefonima neprestano su se javljali redakcijama. Mreža je bila preopterećena i bila je prava sreća dobiti vezu. Niko od nas ne zna koliko smo tada izveštaja poslali”, kaže Zejak.

Od desetak srpskih kuća u Čaglavici, koje su tada zapaljene a potom obnovljene, danas nema ni traga: ta imanja kupili su kasnije Albanci i izgradili druge građevine. Vlasnici tih imanja krenuli su zajedno sa oko 4000 Srba prognanih iz svojih domova prema mnogim mestima na teritoriji centralne Srbije. Samo deo prognanika ostao je i danas na ovim prostorima i živi u kontejnerima u Gračanici i selu Ugljaru.

Ljudi koji su preživeli taj pakao danas nerado govore o tome, jednostavno kažu: „Da je sreće da se nikada tako nešto ne ponovi, bilo ne povratilo se”.

Stojan Jovanović

------------------------------------------------------------------------------

KPS preuzima obezbeđenje Gazimestana

Kfor je juče na Gazimestanu, nedaleko od Prištine, počeo postupak prenosa obezbeđivanja tog spomenika na snage Kosovske policijske službe, a Ministarstvo za KiM je ocenilo da se čuvanje srpskih svetinja i kulturno-istorijskih spomenika ne može prepustiti onima koji su ih uništavali ili nemo posmatrali njihovo skrnavljenje i rušenje.

„Zato zahtevamo, apelujemo i nadamo se da će Kfor nastaviti da obezbeđuje preostale srpske svetinje na Kosovu i još jednom preispitati svoju odluku o povlačenju sa Gazimestana”, navedeno je u saopštenju ministarstva.

Zamenik komandanta multinacionalne borbene grupe „Centar” Mik Doland najavio je da će Kfor za nekoliko dana zvanično predati kosovskoj policiji obezbeđivanje Gazimestana i da će to biti prvi slučaj da se obezbeđivanje srpskih kulturnih spomenika poverava kosovskim privremenim vlastima.

Slovački vojnici u sastavu Kfora, koji su zaduženi za taj spomenik, danas su počeli postupak primopredaje obezbeđivanja tog spomenika kosovskoj policiji.

B. M.