Грачаница – Новинари-очевици 17. марта 2004. године осећали су по кампањи албанских медија, пре свега Радио телевизије Косова, да ће нешто крупно да се деси. „Сазвана је заједничка конференција за медије Унмика и Кфора и кренули смо те среде из Грачанице за Приштину. На самом почетку конференције за новинаре приметили смо да нема колега Албанаца, који су данима пре тога постављали тенденциозна питања поводом смрти тројице дечака у реци Ибар и директно за то оптуживали Србе, без икакве истраге”, сећа се дописник „Блица” Недељко Зејак.

Новинари који су тог дана колима Унмика долазили у Приштину сећају се да је у граду владала велика гужва. „Пошто смо много пута пре тога виђали слично комешање пред велике нереде, осећали смо да ће се и тог дана нешто лоше догодити, али смо тражили званичну потврду. Она је стигла на самој конференцији за новинаре, која је прекинута само после десетак минута”, прича дописник РТС-а Зоран Бабовић.

„Како у Приштини није било сигнала мобилне телефоније, морали смо да сачекамо са јављањем док се не вратимо, како бисмо послали прве информације. Кад смо возилом напустили седиште Унмика, закључили смо да је немогуће да се вратимо магистралним путем Приштина–Скопље, јер је на улицама већ била маса људи. Одабрали смо локални пут преко Косова Поља, Угљара и Преоца. Када смо стигли у Чаглавицу, видели смо већ окупљене Србе, а на брду Ветерник, које одваја ово место од Приштине, већ је било више хиљада Албанаца”, наводи он.

Испред демонстраната стајала је једна јединица индијског контигента Кфора која се полако повлачила под налетом масе. За мање од сат времена демонстранти су пробили блокаду и јуришом кренули према Чаглавици, где се такође окупило неколико стотина Срба који су желели да заштите своје домове.Како је време одмицало пристизао је све већи број Срба из околних места, који су и претходних дана долазили у Чаглавицу протестујући због рањавања ученика Медицинске школе Јовице Ивића, на кога су непознати нападачи пуцали из возила у покрету.

„Кфор није могао да заустави ову масу, као ни друге нереде на целом Косову и Метохији, који су избијали синхронизовано. Утом су се десили и први сукоби Албанаца с војском”, прича Бабовић.

У тим тренуцима представници Косовске полицијске службе српске националности прикључили су се свом народу и одбили да се повинују команди у Приштини.

Када су се албански демонстранти приближили првим српским кућама, почела је размена ватре између војника Кфора, који су штитили Србе, и масе демонстраната, која је надирала бацајући „молотовљеве коктеле” на српске куће. Унутрашњост кућа паљена је убацивањем малих плинских боца заједно са флашама бензина, што је изазивало експлозију, сећа се Бабовић.

Срби у збегу Фотодокументација Политике

Тог поподнева само у Чаглавици спаљено је 11 српских кућа, а тројица мештана рањена су мецима из различитог ватреног оружја. Остале су само нагореле зидине, ватра која се није могла гасити и Срби са великом зебњом и неизвесношћу шта ће донети ноћ.

„Новинари '’наоружани’ мобилним телефонима непрестано су се јављали редакцијама. Мрежа је била преоптерећена и била је права срећа добити везу. Нико од нас не зна колико смо тада извештаја послали”, каже Зејак.

Од десетак српских кућа у Чаглавици, које су тада запаљене а потом обновљене, данас нема ни трага: та имања купили су касније Албанци и изградили друге грађевине. Власници тих имања кренули су заједно са око 4000 Срба прогнаних из својих домова према многим местима на територији централне Србије. Само део прогнаника остао је и данас на овим просторима и живи у контејнерима у Грачаници и селу Угљару.

Људи који су преживели тај пакао данас нерадо говоре о томе, једноставно кажу: „Да је среће да се никада тако нешто не понови, било не повратило се”.

Стојан Јовановић

------------------------------------------------------------------------------

КПС преузима обезбеђење Газиместана

Кфор је јуче на Газиместану, недалеко од Приштине, почео поступак преноса обезбеђивања тог споменика на снаге Косовске полицијске службе, а Министарство за КиМ је оценило да се чување српских светиња и културно-историјских споменика не може препустити онима који су их уништавали или немо посматрали њихово скрнављење и рушење.

„Зато захтевамо, апелујемо и надамо се да ће Кфор наставити да обезбеђује преостале српске светиње на Косову и још једном преиспитати своју одлуку о повлачењу са Газиместана”, наведено је у саопштењу министарства.

Заменик команданта мултинационалне борбене групе „Центар” Мик Доланд најавио је да ће Кфор за неколико дана званично предати косовској полицији обезбеђивање Газиместана и да ће то бити први случај да се обезбеђивање српских културних споменика поверава косовским привременим властима.

Словачки војници у саставу Кфора, који су задужени за тај споменик, данас су почели поступак примопредаје обезбеђивања тог споменика косовској полицији.

Б. М.