Црква без јединственог става о „Паради поноса”

Свети архијерејски Синод Српске православне цркве није се званично оглашавао поводом најава да ће у Београду 20. септембра бити одржана „Парада поноса”, објављивана су само појединачна саопштења неких црквених архијереја, али је на последњој седници „црквене владе” оцењено да би Црква у својим саопштењима требало да буде знатно пажљивија.

Четири дана пре „Параде поноса”, која је у последњем тренутку отказана из безбедносних разлога, огласио се митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који у одсуству патријарха Павла председава Синодом, и назвао скуп „поворком Содоме и Гоморе”. Из саопштења у којем он истиче да Црква никада није позивала на насиље, чак ни против оних „који намјесто пута живота бирају пут бесловесности и смрти”, у јавности је нарочито критикован цитат да се „дрво које плода не рађа сијече и у ватру баца”, што су неки правници протумачили и као кривично дело, односно јавну претњу активностима.

Два дана после тог саопштења још један члан Синода пише о „Поворци поноса”: владика бачки Иринеј. Истина, он истиче да није ни намеравао да се оглашава поводом тог скупа, али, како је грешком наведен у медијима као један од саговорника о тој теми, он у саопштењу подсећа да Црква „не одобрава јавно изражавање сексуалне оријентације или било које друге личне склоности, поготову уколико она вређа право грађана на приватност и породични живот” и појашњава да Синод о тој теми није расправљао и да ставови изнети у јавности представљају личне ставове архијереја и не представљају став Синода.

На последњој седници „црквене владе”, коју осим владике Иринеја бачког и митрополита Амфилохија чине још епископ захумско-херцеговачки Григорије, далматински Фотије и нишки Иринеј, који није присуствовао том заседању, незванично, владике су имале замерке на оглашавање поводом „Параде поноса”, али, како сазнајемо, нису због неслагања понудили и да иступе из овог црквеног тела.

У саопштењу Иринеја бачког преовлађују нешто другачији тонови и нагласци у односу на саопштење митрополита Амфилохија, сматра Живица Туцић, црквени аналитичар, иако је став према хомосексуализму исти – православне цркве, па и наша, оцењују га најчешће као грех.

– Боље је да ставове о таквим темама износи Црква као целина, као и да то буде предмет неке шире богословске дискусије током које би се дошло до јединственог става. С друге стране, не треба од Цркве очекивати неке брзе и исхитрене реакције, да она брзо одговори на притиске јавности. Боље је да се не изјашњава уопште, него да реагује на начин који ће повредити део јавности, а некад и црквених кругова. То не значи да би Црква требало било коме да повлађује, и није никаква трагедија да она има другачије мишљење од државе или дела јавности, али треба да има убедљив и јединствен став. Синод није ни морао да реагује, а оваквим питањима, етичким уопште, у другим црквама се, на пример, баве посебне комисије које их свестрано обрађују и уобличавају у јединствени став цркве – истиче Туцић.

Ј. Беоковић