Судећи по јучерашњим реакцијама појединих политичких актера, одлагање одлуке о кандидатури Србије за чланство у Европској унији није поколебало уверења проевропски настројених странака. Највећи заговорници евроинтеграција – СПО и ЛДП схватили су ово одлагање као поправни испит за актуелну власт или за моменталне изборе.Борис Тадић је најавио да неће мењати досадашњу политику „и Косово и ЕУ”, а напредњачки захтев за хитнеизборепропраћен је оценом да актуелна власт никада неће увести Србију у ЕУ, али ће то учинити СНС.

Промену „европске” политике, реторике или можда неке очекиване изборне платформе, од странака које су је до сада заступале, не очекује ни Марко Благојевић из Цесида. Према његовим речима, то им се не би исплатило јер „у јавности више не пали антиевропска реторика”.

Говорећи о конкретним партијама, Благојевић каже да ЛДП и СПО немају шта да мењају – остаће у „у комуникационом оквиру у коме су се и до сада кретали поводом питања ЕУ”.

„Што се тиче већих партија, не очекујем да ће мењати ишта. Оне ионако имају прилично уравнотежене поруке. Ипак све те партије помињу некакве црвене линије. Ниједна од већих партија није безусловно проевропска у својој комуникацији. Они у комуникацији теже томе да имају уравнотежене поруке не би ли очували подршку коју имају у јавности, нарочито у ситуацији када подршка или симпатије према ЕУ нису онакве какве су биле. А на крају крајева, комуникација није важна колико је важно шта они раде”, оцењује Благојевић, који је уверен да ће странке владајуће коалиције и за следеће изборе задржати изборну платформу чија је порука „и Косово и ЕУ”.

Политички аналитичар Бранко Радун, пак, сматра да је логично очекивати да ће проевропске странке променити и реторику и политику. Како истиче, владајуће странке су се, јашући на европском таласу преиграле. Очекивале су да ће сигурно добити кандидатуру и преувеличале су њен значај. Сада када смо одбијени, то испада као њихов пораз. Према његовим речима, чак ни добијање кандидатуре (без датума за почетка преговора) не би им био велики плус, али одлагање им је „баш велики минус”.

„То је прича која се код нас по инерцији преноси из претходних година, али сада је готово свима јасно да Србија нема европску будућност, поготово у светлу велике кризе и унутрашњег превирања у ЕУ, где се још не зна да ли ће ЕУ постојати за неколико година, шта ће бити са евром… Очигледно је да странке више не могу добијати подршку јавности на изборима на тој причи и мораће да мењају не само реторику него и политику ако желе да остану на одређеном нивоу подршке”, наводи Радун.

Он додаје да ниво „снижавања” проевропске реторике зависи од странке до странке. Оне које су на томе градиле своју причу, не могу то једноставно да напусте, јер ће то бити примећено.

„Оне некако то морају да ’испеглају’ – да и даље, мало другачије, причају о томе, али да фокус кампање, или неке политике, стављају на друге теме”, истиче Радун додајући да пре свега мисли на ДС којије дошао на власт на европској причи, уз обећање да ћемо боље живети.

Као и Благојевић и Радун сматра да ЛДП и СПО, који имају „ту причу као идеолошки наглашену”, немају много шта да мењају. „Не знам да ли они имају нешто друго као алтернативу томе”, каже Радун објашњавајући да ће све странке мењати своју причу у зависности од опција које имају као алтернативу.

Коментаришући чињеницу да лидер СПС-а Ивица Дачић у последње време показује резерву према евроинтеграцијама, Радун оцењује да сада већи број странака показује знаке евроскептицизма, па тако и Дачић. „Али није то његов идеолошки став, то је реалност – не можемо ми себе да видимо у ЕУ, ако нас ЕУ не види као члана. Улазак у ЕУ више није атрактиван као пре десетак година и можемо очекивати да дође до таласа евроскептицизма”, наводи Радун.