О страдању преосталих Срба 17. марта 2004. у Гњилану мало се могло чути и прочитати. У однекуд диригованом шесточасовном насилничком пиру неколико хиљада младих Албанаца, тог дана је линчован професор Слободан Боби Перић. Разјарена руља није поштедела ни његову мајку Анку. Лечена је у Врању и Нишу, али се убрзо чуло да је подлегла тешким повредама. Још 52 особе у граду брутално су претучене, а двоје људи је умрло од последица преживљених страхота. Тада су гореле 22 српске куће, на десетине је каменовано и похарано, прогнано је преосталих 98 српских породица са 237 чланова.

– Бомбардовање у Гњилану преживело је око 16.000 Срба – сећа се Ратко Стоиљковић, професор књижевности и новинар у пензији – Праћени равнодушним погледима америчких војника у тих неколико јунских дана, избегло је више од 7.000 Срба и већина од око 6.000 Рома. На списку Црквеног народног одбора 2001. године било је само око 700 имена. После 17. марта у град вратило се око 70 српских душа.

Стоиљковић је то верно описао у својој књизи „Кад је Гњилане горело”, наводећи потресна казивања злостављаних Перића, Дабића, Павића, Станојевића, Илића, Ивковића, Цуцкића, Ђорђевића, Живића, Савановића… Описана је и храброст Шиловчана, који су својим телима спречили насилнике да продру у село. Али и чојство неких Албанаца, који су, ризикујући своје животе, скривали и штитили комшије Србе и њихове куће.

– После мартовског насиља обновљено је 15 попаљених српских кућа – сведочи Стоиљковић. – Само у две су се вратили власници, од којих је једна у међувремену напуштена. Један од повратника је црквењак Властимир Ђорђевић, коме је, док је био у цркви, дом опет похаран. Преостали Срби свакодневно се окупљају у црквеној порти, у ћевабџиници код Спире и размењују новости. Недавно је Ивица Тодоровић добио кћерку, прво дете, али је с колегом Љубишом Ђорђевићем остао без посла у гњиланском огранку ОЕБС-а, па намерава да прода кућу и са мајком Ђурђом и сестром Славицом напусти родни град. Његов брат Саша са породицом је у Норвешкој.

Повратници у Гњилане нису поштеђени напада. Пре неки дан је оскрнављен гроб тек сахрањене жене. Зато што од већине нису пожељни у свом родном граду, Срби из Гњилана живе као подстанари у околним селима или су у колективном смештају у Шилову, док им новоизграђене или реновиране куће у родном граду зврје празне.

Данас ће се 29 српских породица са око 60 чланова у Гњилану сетити страдалих комшија 17. марта 2004, али и више од 300 својих сународника који су у Косовском Поморављу од јуна 1999. до краја 2000. киднаповани и побијени. Њима у спомен, у Гњилану каквог више нема, запалиће свећу у цркви Светог Николе.

Александар Микавица

-----------------------------------------------------------------

Претучени Србин нема пара за лечење

Косовска Митровица – Бојан Пешић (28), из Паралова, села у гњиланској општини, кога су у понедељак ујутру, надомак куће брутално претукла двојица Албанаца, наневши му тешке повреде главе бејзбол палицама, нема новца за преглед скенером.

У телефонској изјави за „Политику” видно потресен Бојан каже да има јаке болове у глави и да му је у болници у Лапљем Селу речено да б одмах морао да оде на преглед у Нишу или Београд.

„Са супругом и двоје малолетне деце живим од минималца од 11.000 динара што је недовољан и за најосновније животне потребе. Баба и деда у чијој кући живимо у Паралову немају новца да ми помогну”, каже за наш лист Бојан Пешић.

Он је аутомеханичар по струци, а до рата је радио у „Космет превозу”. У току НАТО бомбардовања 1999. године тешко је страдао и до сада је прошао 10 операција.

О инциденту који се догодио у понедељак ујутру Бојан прича:

– Враћао сам се колима од рођака и зауставио се на мосту, пошто ми је црни „голф” препречио пут. Двојица мушкараца су ме извукла из аута и почела да ме ударају бејзбол палицама. Нико ме се никада нисам замерио, тако да не знам шта би могло да буде мотив овако мучког и бруталног пребијања.

Драган Николић начелник Косовско-поморавског округа овај напад квалификује као „синхронизовану и континуирану акцију” албанских екстремиста са циљем протеривања Срби са простора Косовског Поморавља. Николић додаје да локална самоуправа нема пара да помогне Пешићу, јер је „Београд све изворе прихода укинуо српским локалним самоуправама у овом делу Космета”.

Б. Р.