Тема дана

Динарски кредити потискују девизне

У појединим банкама је чак 80–90 одсто кредита одобрених становништву у домаћој валути

Заинтересовани грађани на шалтеру банке Фото Д. Јевремовић

Пад вредности динара натерао је све оне којима треба кредит да се позабаве рачуницом да ли им је боље да се задуже у страној или домаћој валути. Све већа тражња за динарским кредитима показује да дужници страхују од даљег урушавања вредности домаће валуте и последично све већих рата исказаних у еврима, али обрачунатих у динарима и да се одлучују за кредите с фиксним динарским ратама.

Жељка Поповић Исајев, експерт за развој производа у Фолксбанци, каже да је код њих повећана тражња за динарским кредитима, јер им гарантује фиксну динарску рату све до краја отплате кредита.

У 2009. години од укупног броја кредита датих становништву, више од 80 одсто кредита је реализовано у домаћој валути са фиксном каматном стопом и фиксном месечном ратом у износу од преко две милијарде динара.

– Заинтересованих за потрошачке, кеш и ауто-кредите индексиране у страној валути готово и да нема. Томе иде у прилог и повољна каматна стопа у динарима која се креће од номиналних 9,95 одсто, односноефективних 12,86 одсто за динарске ауто-кредите.Поређења ради, каматна стопа за ауто-кредит у еврима креће се од номиналних 12,95, односно 13,69 одсто. Предност задуживања у динарима најбоље се види на примеру ауто-кредита узетог 2008. године од 10.000 евра или 750.000 динара по тадашњем курсу код кога је рата 177 евра. У случају кредита у еврима она је повећана с 13.332 на 18.585 динара или за око 40 одсто, а код динарског кредита је остала иста – 13.332 динара – кажу у овој банци.

У Алфа банци кажу да је тражња за динарским кредитима повећана, и то пре свега захваљујући субвенционисаним кредитима.

–Ипак, не можемо да кажемо да је тражња за динарским кредитима премашила тражњу за кредитима везаним за евро. Они су и даље тражени, јер су камате на динарске кредите још увек више него камате на позајмице у еврима. На то да су грађани пре свега заинтересовани за кредите индексиране у еврима указује и податак да је од почетка године пласман рефинансирајућег кредита у еврима увећан за 64 одсто. Највеће интересовање грађана је за рефинансирање потрошачких и готовинских кредита других банака, што не изненађује уколико се има у виду да каматне стопе за кредите индексиране у еврима на српском банкарском тржишту износе и до 20 одсто, док је за наш „алфа један за све” рефинансирајући кредит номинална каматна стопа – 14,80 одсто на годишње.

Мирослав Ребић, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке, каже да је ове године тражња за динарским кредитима повећана великим делом и захваљујући програмима субвенција Владе Србије.

– Удео чисто динарских у укупном пласману готовинских и потрошачких кредита константно расте и у овом тренутку је већи од 90 одсто на месечном нивоу. Имајући у виду да се, ако изузмемо стамбене и ауто-кредите, нови програм субвенција углавом односи на динарске кредите са изузетно повољним каматним стопама, као и чињеницу да је током године дошло до депрецијације курса на тржишту, клијенти су се више окретали чисто динарским позајмицама, како би се заштитили од валутног ризика.

Сосијете женерал банка нуди субвенционисане потрошачке и готовинске кредите са роком отплате од 36 месеци и са грејс периодом од 12 месеци.Готовински кредити су до 300.000 динара, док код потрошачких кредита износ зависи од кредитне способности клијента. Каматна стопа је фиксна и износи 7,5 одсто на потрошачке, као и готовинске кредите за клијенте са примањима до тридесет хиљада, односно 8,95 процената за готовинске кредите за клијенте са примањима до осамдесет хиљада динара.

Банка у својој понуди има и динарске готовинске и потрошачке кредите без субвенције државе, на рок до 60 месеци и са каматном стопом која се креће од 22,22 уколико је камата фиксна током целог периода отплате, а 15,62 одсто уколико се клијент одлучи за променљиву камату. Код овог модела финансирања камата се сваког месеца усклађује са вредношћу двонедељне РЕПО стопе, па су корисницима кредита у Сосијете женерал банци у протеклом периоду више пута снижаване услед снижавања референтне камате Народне банке. Износкомерцијалногкредитаможедабудедо 500.000 динаразаготовинске, односнодомилиондинаразапотрошачкекредите.

У Рајфајзен банци кажу да је приметна повећана тражња за динарским кредитима, тако да највећи део свих одобрених модела кредита (изузев стамбених) чине кредити у динарима без девизне клаузуле.

У Уникредит банци кажу да тражња за динарским кредитима расте још од средине 2009. године, а настављена је и у првој половини ове године. Однос потрошачких и готовинских кредита је око 60 одсто према 40 одсто у корист домаће валуте, кажу у овој банци.

–Тренутно је највећа тражња за динарским готовинским кредитима код којих је период отплате до седам година. Номинална каматна стопа је од 14,27 одсто, а ефективна се креће од 15,26 процената годишње. Када се ради о готовинским кредитима индексираним у еврима, номинална каматна стопа се креће 14,69 одсто годишње, а ефективна од 15,75 одсто годишње. У овој години око 30 одсто одобрених готовинских кредита чине кредити за рефинансирање, а клијенти се у највећој мери опредељују да остану у нашој банци и да  кредите индексиране у еврима или швајцарским францима рефинансирају динарским готовинским кредитима.

Јована Рабреновић

објављено: 14.07.2010.

Последњи коментари

Ljiljana N. | 14/07/2010 14:51

Kamate po kreditnim karticama iznose od 1,9-2,2% mesecno,ili oko 28-32% godisnje.Bez obzira, bili dinari ili devizna sredstva.Onaj ko se odluci na ovakvo placanje,mala je verovatnoca da ce obavezu izmiriti u roku od mesec dana.Nije li ova kamata previsoka?Preskupo banke prodaju novac po osnovu kreditnih kartica.

Бојана Савуљеску | 14/07/2010 16:10

Заиста је добро што у Србији постоје људи који нису принуђени да узимају кредите.Желим да их буде све више.Међутим, има нас који морамо и нама динарска рата која ће бити фиксна до краја отплате кредита значи пуно.Поздрављам овакве одлуке, лепо је што мисле на грађане.

Marina Marinkovic | 14/07/2010 21:50

Kamata od 20%? Pa to su stvarno zelenasi. U Verima preko 15%. To stvarno nije fer prema gradjanima srbije. U Nemackoj kreditne kartice nemaju toliku kamatnu stopu. Stvarno sramota.