Петар Живадиновић, директор издавачке куће „Паидеја” из Београда, један је од ретких издавача који константно покреће тему пиратерије књига. Међу „Паидејиним” издањима на мети пиратских штампара су најпре дела Паула Коеља, а у одређеној мери, повремено, и друга.

– Тешко је то идентификовати на тржишту, јер се продаја дешава у зони сиве економије у којој се плаћа искључиво у кешу, а ПДВ се потпуно игнорише. У тренду су и други облици пиратерије, пре свега неограничено доштампавање властитих издања, без поштовања ауторских права. Ова нелегална трговина се реализује јавно, на трговима, пијацама и вашарима, током целе године, широм Србије и свих српских земаља – док је централна манифестација у Београду, крајем октобра сваке године, објашњава Живадиновић.

„Паидеја” је недавно добила дугогодишњи спор против једног продавца књига на мало из Ниша. Овај спор, међутим, није покренула „Паидеја”, него је он вођен на основу пријаве коју су поднели оговарајући државни органи по службеној дужности. Према речима Живадиновића, иако је заплењено само неколико примерака пиратског издања Коељовог романа „Једанаест минута”, Општински суд у Нишу је за нешто више од годину дана донео првостепену пресуду којом се поменути продавац осуђује на пет месеци затвора, условно на годину дана. Слично је, како наводи Живадиновић, поступио недавно и Општински суд у Крагујевцу, који је у редовном поступку за мање од годину дана донео и правоснажну пресуду. Због продаје пиратских издања, један улични продавац осуђен је на два месеца затвора, условно на годину дана.

– Без сумње, охрабрујуће вести, јер су то први случајеви кривичног санкционисања пиратерије књига у нас последњих десет година. Обесхрабрујуће је, међутим, што се против виновника много тежих кривичних дела пиратерије (у питању су Стево Марчета из Београда, власник „Лео комерца”, и Миодраг Грубишић из Ниша, власник „Цврчка”, у чијим магацинима је још 2005. године заплењено више хиљада примерака различитих пиратских издања) из, благо речено, нејасних разлога судски процеси развлаче унедоглед, као да неко жели да прође пет година, колико износи запрећена казна затвора за ова кривична дела, како би она онда застарела – каже Живадиновић.

Посебно је питање односа истражних и правосудних органа када је реч о проблему пиратерије, као што је важан и однос медија према том проблему, а како Живадиновић истиче, мало је познато да је управо на иницијативу Министарства унутрашњих послова дошло до измена Закона о кривичном поступку. Те измене омогућиле су да се пиратерија третира као кривично дело, које се санкционише по службеној дужности.

– Захваљујући томе, истражни органи успевали су у не малом броју случајева да свој посао обаве професионално и јавним тужилаштвима обезбеде довољно материјалних доказа за покретање оптужница. А правосудни органи, као што видимо, поступају различито. Међутим, штампа, са ретким изузецима, ову тему није третирала у сразмери са њеном озбиљношћу. А реч је о „рак-рани” српског издаваштва. Понављам оно што сам већ рекао недавно, да је српско издаваштво по квалитету и броју издања на највишем светском нивоу, али да је све друго с њим у вези, посебно промет књигом, на најнижем балканском нивоу, сматра Живадиновић, уз напомену да у борби против пиратерије углавном нема јавну подршку колега издавача, са изузетком Зорана Хамовића, чијој кући „Клио” неовлашћено копирање стручне литературе такође наноси велику штету.

Како сузбити пиратерију и како објаснити читаоцу да треба да купи оригинално издање неке књиге, а не њену штанцовану копију, питамо нашег саговорника.

– Једноставно, не треба куповати од оних који немају фискалну касу и не издају фискалне рачуне. У противном и сваки купац пиратског издања постаје саучесник у вршењу кривичног дела. Сви морају знати да је реч о крађи интелектуалне својине, и да је реч о истом реду појава као што је растурање фалсификованог новца. У Грчкој су недавно ухапсили једног грађанина, који је купио пиратске дискове. Поучно, зар не, одговара наш саговорник.

За трајно сузбијање пиратерије, или свођење на меру у којој постоји и у развијеним друштвима, Живадиновић предлаже формирање антипиратске агенције, која би у свом делокругу имала и издавање књига, филмску и музичку индустрију, као и компјутерске софтвере.