Vidova pod Kablarom – Vest o izboru vladike Irineja za novog srpskog patrijarha stigla je u njegovu Vidovu brže od svakog namernika. Snaha Desanka Gavrilović (78), supruga patrijarhovog počivšeg brata Vukomana (1932–2005). jednom rukom otvara vrata, u drugoj drži telefon i zahvaljuje se nekom dalekom sagovorniku na čestitkama.

– Nisam ni gledala televiziju, javili su mi telefonom da je Bato izabran za patrijarha – priča otresita starica i umiruje štene koje se proteglo ispred naloženog „smederevca”.

Za selo od 150 duša, u podvisu Kablara, 12 kilometara udaljeno od Čačka, ovo je događaj kakav se zbiva jednom u ljudskom veku, i Desanka se odmah razmahala pripremajući kafu i rakiju.

– Zamerila mi je jedna rođaka što ga zovem Bato, ali on je moj dever, tako sam ga nazvala prvog dana kad sam iz mog Parmenca došla u Gavriloviće, za Vukomana. Tako je ostalo, tako sam ga zvala i 18. oktobra prošle godine kad je iz Niša došao da bi venčao moju unuku Jelenu – kaže Desanka Gavrilović.

Ona opisuje da je novi poglavar naše crkve Miroslav Gavrilović (1930) rastao u muci i oskudici.

– Bilo ih je troje u oca i majke, Bato, moj Vukoman i sestra im Milijanka, rođena 1934. godine. Ona živi ovde u Vidovi, udata je u Kovačeviće.

Troje Gavrilovića rano je ostalo bez oca.

– Bato je imao samo šest godina kad mu je roditelj Zdravko poginuo u vozu.

Rasli su uz majku Milijanu, čekajući je da se vrati iz nadnice i podgotovi štogod za jelo. Bato je rano otišao u manastir Preobraženje, još je bio dečak. Ali, iguman Blagoveštenja, Jevstatije, mudro ga je posavetovao da krene na škole, i uputio u Prizren, na bogosloviju – priča naša sagovornica.

Patrijarhove stare, rodne kuće nema u prvotnom liku.

– Tu gde sad sedimo bilo je jedno odeljenje stare kuće, a imala je samo dva. Kasnije je ova nova nadzidana na istom mestu. Podigli su je moj čovek Vukoman i naši sinovi. Mlađi, Zoran, trenutno je bolnici i Bato ga je baš juče posetio, dok stariji Predrag već 19 godina živi u Moskvi, radi kao vodoinstalater.

Irinejova majka Milijana, pobožna žena, pred kraj života zamonašila se u Jovanju, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, osam godina provela je u tom sestrinstvu kao kaluđerica pre nego što je umrla, 1984. godine.

Desanka Gavrilović odvela nas je u gostinsku sobu, pokazujući s ponosom na zid s portretom vladike Irineja.

– Kod nas je konačio kad je dolazio u oktobru, a ne pamtim kad pre toga. Uvek zanoći u nekom manastiru – objašnjava Desanka.

S planine se spuštala snežna noć, ispresecana lavežom pasa. Staro srpsko selo sada ima svog čoveka za sva vremena.

G. Otašević