Iako je to bio prvi antiseptički rat, koji su piloti NATO-a vodili na visinama od preko 6.000 metara, agresija iz vazduha protiv jugoslovenske vojske na Kosovu bila je uglavnom neefikasna. Bombe NATO-a na Kosovu raznele su na stotine civilnih automobila, civilnih kamiona i maketa i jedva da su načele jugoslovensku artiljeriju i oklopne snage. Od 744 „potvrđenih” pogodaka pilota NATO-a tokom rata, istraživači iz američkog ratnog vazduhoplovstva, koji su kasnije proveli nedelje i nedelje pretražujući Kosovo i pešice i helikopterima, našli su dokaze za samo 58 pogodaka. Naime, Vojska Jugoslavije i MUP Srbije rasporedili su na Kosovu oko 200 starih rumunskih oklopnih vozila i transportera tipa TAB, dobijenih od Rumunije još u vreme Čaušeskua, a koji su zapravo bili neupotrebljivi jer ni motore nisu imali. Tako polumaskirani „Tabovi” su ostavljeni po ivicama kosovskih šumaraka da ih NATO piloti besomučno gađaju i beleže sigurne „pogotke”.

Naravno, po završetku rata američki su se oficiri na terenu vrlo brzo upoznali sa razmerama svojih promašaja, ali je izveštaj o uništenim ciljevima dugo vremena bio sakriven. Tokom borbenih dejstava načelnik Združenog generalštaba oružanih snaga SAD, general Henri Šelton, nekoliko je puta izjavio „da su vazduhoplovne snage NATO uništile oko 120 tenkova, 220 oklopnih transportera i do 450 artiljerijskih oruđa u ratu protiv Jugoslavije”.

Vrhovni komandant NATO-a, general Vesli Klark bio je mnogo oprezniji, pa je na pitanje koliko je tenkova i drugih vozila uništeno na Kosovu uvek odgovarao samo sa: „Dovoljno”. Istini za volju, Klark je sumnjao u tvrdnje vazduhoplovstva i pokušavao je, bar u prvo vreme, da prikaže tačnu sliku bombardovanja na Kosovu. Kada je na kraju rata komandant jugoslovenske Treće armije, general Nebojša Pavković izjavio da je na Kosovu izgubio samo 13 tenkova, vrhovni komandant NATO-a je to nazvao „srpskom dezinformacijom”. Ali, kako su njegovi pomoćnici sugerisali da je Pavković možda i u pravu, to je Klark uputio na Kosovo specijalni tim za ocenu efikasnosti gađanja, MEAT. Tridesetak stručnjaka iz američkih i NATO vazdušnih snaga potvrdili su da je bombardovanje bilo precizno kada su bile u pitanju fiksne mete kao što su bunkeri i mostovi. MEAT tim je konstatovao „kako su Srbi zaštitili jedan most tako što su 300 metara uzvodno izgradili lažni most od polietilenske folije koju su rastegli preko reke. NATO je „uništio” lažni most sedam puta. Makete artiljerijskih oruđa bile su napravljene od dugih crnih stabala postavljenih na kamionske šasije. Lanser PVO sistema SA-9 bio je izrađen od metalizovanog kartona od kojeg se pravi ambalaža za mleko.

Kada je Klark čuo te „neprijatne” vesti naredio je novu istragu na terenu. Početkom avgusta 1999. godine ekipa MEAT vratila se u sedište vazduhoplovnih snaga, u bazu Rajmštajn u Nemačkoj, sa oko 2.600 fotografija. Podneli su izveštaj generalu Valgeru Begertu, zameniku komandanta vazdušnih snaga NATO u Evropi.

„Kako to mislite, nismo pogodili tenkove”, upitao je Begert. Klark je reagovao na isti način : „To nije moguće, Srbi su sakrili oštećena vozila, odvukli su pogođene tenkove”. Članovi MEAT tima su mu odgovorili da je nemoguće odvući tenk od 50 tona, a da ne bude tragova na terenu. Ipak, timu MEAT je naređeno da napravi novi izveštaj o pogocima. U roku od 30 dana brigadni general Džon Korli je generalu Klarku predao novi izveštaj u kojem se govori o „uspešno pogođena 93 tenka i 153 oklopna transportera”, što nije bilo daleko od podataka koje je na kraju rata izneo Šelton. Korlijeva ekipa nije vršila nikakva naknadna istraživanja, već se oslonila isključivo na izjave pilota. No, za više od polovinu pogodaka za koje je general Korli tvrdio da su bili „sigurni pogoci” postojao je samo po jedan dokaz, obično mutni video-snimak iz kokpita aviona ili bljesak eksplozije snimljene uz pomoć satelita. Satelit registruje eksploziju, ali ne i da li je i bilo šta u toj eksploziji i pogođeno.

Izvan vazduhoplovnih snaga Korlijev izveštaj je dočekan sa tihim nepoverenjem. Klarkov zamenik, britanski general Rupert Smit i njegov načelnik štaba nemački general Diter Štokman savetovali su vrhovnog komandanta NATO-a da ne prihvati Korlijev izveštaj. I CIA je imala dosta primedbi na brojke u tom izveštaju. No, Pentagon je opet pokušao da oko toga nešto prepravi i dopuni. U januaru 2000. godine sekretar za odbranu Koen i general Šelton stavili su svoja imena na zvaničan izveštaj Kongresu o ratu na Kosovu. Ovaj izveštaj na 194 stranice bio je tako lišen podataka da su i funkcioneri Pentagona zbijali šale u vezi s tim. U izveštaj nije bila uključena Korlijeva mapa na kojoj se vidi „da je NATO uništio na Kosovu 93 tenka”. Međutim, u tekstu se nalazi napomena: „Ova procena ne sadrži podatke o količini pogođenih mobilnih meta, ili nivou nanete štete”. U prevodu, po rečima jednog visokog funkcionera Pentagona, to znači: „Ovo je mapa vazduhoplovnih snaga o pogocima na Kosovu. Smatramo da ona ne znači baš ništa”.

Kako je vreme prolazilo, američka avijacija i NATO sve su manje koristili podatke iz Korlijevog izveštaja. U brojnim intervjuima general Klark je odbijao da govori o brojkama, a Pentagon je optužio medije da su oni opsednuti brojkama i prebrojavanjem, a ne vojska. Vreme je pokazalo da američki način ratovanja nije nikakav mit i da je bombardovanje civila efikasno, iako to pokreće brojne moralne sumnje i dileme, a kada je reč o gađanju vojnih ciljeva sa velikih visina – ono je u slučaju rata protiv Jugoslavije 1999. godine bilo precenjeno. Moć iz vazduha u ratu protiv Jugoslavije bila je efikasna samo protiv civilnih meta, protiv vojnih ciljeva ne. Civili su bili terorisani uz upotrebu eufemizma „strategijsko gađanje” i to je i dovelo do toga da Beograd pristane na Kumanovski sporazum.

-------------------------------------------------------------------------------

Sirene se oglašavaju u podne

Komemorativnim skupovima, polaganjem venaca i oglašavanjem sirena, danas u podne širom Srbije biće obeležena 10. godišnjica početka agresije NATO-a na SR Jugoslaviju, javio je juče Tanjug.

U podne će se oglasiti sirene na teritoriji čitave Srbije u znak sećanja na sve nevino postradale. U trajanju od 60 sekundi biće emitovan znak za prestanak vazdušne opasnosti.

Vlada Srbije pozvala je građane da tokom oglašavanja sirena minutom ćutanja na radnim mestima, u školama i na javnim mestima odaju počast svim nevino stradalima tokom NATO bombardovanja.

Vlada Srbije održaće posebnu sednicu, otvorenu za javnost, posvećenu Danu sećanja na stradale u NATO bombardovanju 1999. godine. U svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji biće održani posebni programi komemorativnog karaktera.

Miroslav Lazanski