Ко саплиће Љајића

Неколико пута у последњих десетак дана Расим Љајић, министар спољне и унутрашње трговине, поновио је да на нашем тржишту има шпекулација. Прошле недеље је рекао да није све било како треба са дистрибуцијом уља и шећера из робних резерви. Уследила је потом изјава да су „многи трговци и произвођачи искористили подизање стопе ПДВ-а за два одсто како би цене подигли за 20 или 30 одсто”. И на крају – да ће држава интервенисати како би спречила злоупотребе и поремећаје.

Питање које се неминовно поставља јесте како ће држава то да уради. И чему те изјаве уколико немају ефекта на џеп потрошача? А за сада немају. Заправо, може ли уопште министар трговине да спречи поскупљења и осујети шпекуланте, или су му везане руке? Или изјаве о свемоћној држави која ће заштитити купце спадају у домен политичког популизма?

Стручњаци немају дилеме. Ни Љајић, нити било који други министар не могу ту пуно да ураде, а најбољи пример је уредба о ограничењу трговачких маржи коју је донео његов претходник. Она нити је спречила поскупљења, нити је поправила стандард купаца. Либерални економисти иду и корак даље и сматрају да кључ није у интервенцијама владе, нити у томе да држава ради нешто више на тржишту, већ управо супротно – да ради мање. Економиста Мирослав Прокопијевић сматра да најаве министра да ће држава интервенисати и да ће нешто на тржишту спречити и ограничити је погрешна јер то доводи до погоршања ситуације.

– Нама треба мање државе, односно да се влада повуче са тржишта и да се оно отвори. Ако је скупо наше уље, хајде да увеземо јефтиније са светског тржишта. Ако нам је скуп шећер, зашто га не набавимо на светском тржишту, тамо је јефтинији. Али, најважнији предуслов за то је да се држава избори са интересима овдашњих произвођача – каже Прокопијевић.

На питање да ли би то онда водило у повећање и овако огромне стопе незапослености, он одговара да је уверен да то неће бити случај.

– Ако неко изгуби посао у производњи шећера, наћи ће га негде другде. У сваком случају, то је боље решење него да нас пљачкају високим ценама. Овако смо сви таоци неконкурентности на нашем тржишту – закључује Прокопијевић.

Стога је, сматра он, боље да министар трговине иницира отварање нашег тржишта и стварање услова за бољу конкурентност, него да се бави доношењем нових мера, да утиче на тржиште, да продужава уредбу о маржама...

У потрошачким организацијама, с друге стране, очекују управо од Министарства трговине, односно од државе, да се озбиљније позабави проблемима на тржишту. Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије (НОПС), решење види у јачем систему робних резерви, што су, како понавља, предочили министру.

– Ми смо предложили министру Љајићу да се наше Робне резерве дефинишу кроз три категорије. Прва се односи на елементарне непогоде, односно на то да се обезбеде довољне количине одеће, обуће и сличних потрепштина. Друга је главна и требало би да буде за смиривање тржишта и ту би требало да се нађу огромне количине основних животних намирница и сировина неопходних за њихову производњу. А трећа категорија би подразумевала оне производе којима се тргује са иностранством – каже Паповић.

Први пут се, међутим, догодило да се у нечему сложе либерални економисти и они који су за државни интервенционизам. И Паповић, као и Прокопијевић, сматра да би Љајић одмах требало да иницира укидање царине на увоз основних животних намирница. Али, Паповић додаје и да би ресорни министар требало да подржи кажњавање шпекуланата, јер, како тврди, на тржишту Србије не функционишу основни економски параметри који одређују цену неког производа, а то су закон понуде и тражње.

– Наше тржиште је монополизовано и картелизовано, а држава не чини довољно да ове појаве санкционише. Нове конкуренције у виду великих трговачких ланаца, такозваних хард дисконта, још нема, а њихов долазак се најављује годинама. Ни прошла, ни садашња влада нису урадиле довољно на изменама законске регулативе како би им се олакшао приступ домаћем, затвореном тржишту. За то време држава стално обећава исто, а трговци и произвођачи користе ситуацију и зарађују на штету потрошача – закључује Паповић.

Има и оних који истичу да је илузорно сада очекивати од било ког министра да се позабави лошим стањем конкуренције у Србији, јер како кажу, држава је та која је омогућила картелско понашање и не може сада иста та држава да се против њих бори.

– Не треба нама комисија за заштиту конкуренције да се бори са картелима, нити влада то треба да ради. Све би средила оштрија конкуренција када би дошла овде. Ми смо сами себе блокирали, а када бисмо отворили границе, натерали бисмо домаће произвођаче да се носе са оштријом конкуренцијом и новим трендовима и да буду бољи и ефикаснији – рекао је економиста Александар Стевановић.