Тема дана
Европа и финансијска криза
Колико је Европа рањива
Француска је усаглашена са Немачком у погледу реаговања на претећу финансијску кризу, а то значи измену правила игре на светском нивоу. – САД нису више светска финансијска суперсила
Од нашег сталног дописника
Брисел, 27. септембра – Док талас финансијске кризе полако али сигурно стиже преко Атлантика у Европу, Брисел тврди да се овде неће поновити амерички сценарио, иако је забринут због застарелог економског система. Банкарски прописи у Европској унији наликују закрпама па се морају хитно мењати, али се нова правила у систему тржишта новца морају ускладити у читавом свету.
Француски председник и председавајући ЕУ Никола Саркози позвао је 27 влада европског блока у хитну акцију унапређења контроле банака.
Он је упозорио да Европа неће моћи да избегне шок економске кризе која је погодила САД где је „управо плаћена неразумна цена” за недостатке у регулативе банкарског система утемељеног давне 1944. године на монетарној конференцији Бретона Вудса.
Конференција је пре 64 године установила амерички долар као референтну валуту размене на нафтном тржишту и задовољила тадашње тежње за постратовском монетарном стабилношћу.
Сада је томе дошао крај, најавио је ротирајући председавајући ЕУ.
– Не можемо више управљати економијом 21. века служећи се инструментима прошлог века – сликовито је објаснио Саркози.
Француска је усаглашена са Немачком у погледу реаговања на претећу финансијску кризу, а то значи измену правила игре на светском нивоу. САД нису више светска финансијска суперсила, закључио је недавно немачки министар финансија Петер Штајнбрик предсказавши крај „Англосаксонског” модела капитализма.
Саркози и немачка канцеларка Ангела Меркел сложили су се да је готово са тржиштем које ће се старати само о себи и да су на путу нова правила којима ће се оно прецизно устројити на светском нивоу.
– Морамо регулисати банке, како бисмо регулисали систем – казао је Саркози. Када је Француска у питању, ризик од пропасти банака није упоредив са америчким, јер је контрола банака знатно ефикаснија, иако несавршена. Он је напоменуо да банке морају изменити начин награђивања трговаца и запослених. Такође, нова правила треба да сачувају систем од разузданих спекулација.
„Било је превише обмањивања и скандала”, казао је Саркози.
Да је криза системска и светска, а не само америчка потврђују и изјаве Доминика Штрауса Кана, главног директора Међународног монетарног фонда. Он је позвао на мултилатералне консултације у које ће бити укључене САД, ЕУ, Кина и остале економске силе.
– Суочени смо са системском кризом, а то захтева систематски одговор. ММФ је право место за организацију глобалних мера против слабости глобалног система – казао је Кан.
Међутим, иако је криза светска, неке земље су у већем ризику да јој подлегну.
„Много је земаља у којима се може приметити бојазан од застоја у приливу капитала. Када погледате њихов тренутно висок дефицит, централна и источна Европа изгледају прилично рањиво”, објаснио је Томас Мајер, водећи европски економиста Дојче банке у Лондону.
У другој категорији су државе које извозе нафту и њене деривате, а оне су осетљиве на пад цена нафте, што ће се догодити ако се криза буде продубљивала, тврде економисти.
„Ако светска економија буде искусила нешто слично глобалној рецесији у наредној години, те земље ће бити у великом ризику”, казао Мајкл Муса из Петерсон института за међународну економију.
Западноевропски економисти тврде да ће њихове земље бити поштеђене најдрастичнијих последица кризе, али процењују да су највећем ризику од кризе од земаља Уније изложене Бугарска, Естонија и Румунија. У сличној ситуацији је и кандидат за чланство, Турска. У Африци су то Јужноафричка Република и Нигерија, а у Латинској Америци Венецуела и Еквадор.
Према речима Кана, листа не укључује четири највећа тржишта у успону, Кину, Русију, Бразил и Индију, јер ове земље остварују висок трговински суфицит, или поседују стотине милијарди девизних резерви, али он напомиње да је Русија осетљива на пад цене нафте.
Кан је најавио саветодавну улогу ММФ-а у поступку измене система и у борби против кризе.
Последњи коментари
"Циник" је делом у праву кад говори о тржишту. Оно није свемогуће у економији. На плану цена тржишту се мало шта може замерити. Економију, међутим, не чине само цене. Ево чему данас присуствујемо кад се у финансијски ситем уведе либерализам тј. апсолутно господарење тржишта. Маргарет Тачер сигурно не спава мирно, кад сад гледа како се њене банке национализују. Хоћу да кажем нужна је државна односно политичка акција у економији. Верујем да ће се ново-печени економисти, укључив и наши , вратити мало изучавању Кејнса. Глупости америчке и британске либералне економије платићемо добрим делом и ми у Европи. Наравно, много мање у финансијском односно банкарском систему, али зато много више на плану реалне економије. Верујем да смо у Европи сада разумели да либерализам није решење имајући у виду наступ председавјућег ЕУ и осталих чланица ЕУ.
Laki, logika je tu,nece Evropa da pravi dil sa Rusijom,jer nemoze dil staviti samo pod svoju kontrolu.
Upravu si sto si zakljucio da Evropa izbjegava da zakljucuje nove ugovore sa Rusijom.
Kriza hipotekarnog tržišta koja se nedavno prelila iz SAD u Evropu je samo jedan pokušja SAD da destabilizuje Evrpu i njen finansijski sistem a sve u cilju vraćanja SAD na mjesto finansijske supersile broj 1 koji je nepovratno izgubila.Američka ekonomija će sve više slabiti a evropska valuta će opstati jer Rusija kao najveći svjetski isporučilac energenata želi rezervnu valutu (euro)kako bi spriječila obezvređivanje deviznih (naftnih) rezervi uzrokovanih padom dolara.









