Колико је Европа рањива

Од нашег сталног дописника
Брисел, 27. септембра – Док талас финансијске кризе полако али сигурно стиже преко Атлантика у Европу, Брисел тврди да се овде неће поновити амерички сценарио, иако је забринут због застарелог економског система. Банкарски прописи у Европској унији наликују закрпама па се морају хитно мењати, али се нова правила у систему тржишта новца морају ускладити у читавом свету.

Француски председник и председавајући ЕУ Никола Саркози позвао је 27 влада европског блока у хитну акцију унапређења контроле банака. 

Он је упозорио да Европа неће моћи да избегне шок економске кризе која је погодила САД где је „управо плаћена неразумна цена” за недостатке у регулативе банкарског система утемељеног давне 1944. године на монетарној конференцији Бретона Вудса.

Конференција је пре 64 године установила амерички долар као референтну валуту размене на нафтном тржишту и задовољила тадашње тежње за постратовском монетарном стабилношћу.

Сада је томе дошао крај, најавио је ротирајући председавајући ЕУ. 

– Не можемо више управљати економијом 21. века служећи се инструментима прошлог века – сликовито је објаснио Саркози.

(/slika2)Када се обраћао као председник Француске био је још надахнутији: „Драги моји земљаци, окружени овим тешкоћама ми морамо повести светски марш, а не ићи за њим”.

Француска је усаглашена са Немачком у погледу реаговања на претећу финансијску кризу, а то значи измену правила игре на светском нивоу. САД нису више светска финансијска суперсила, закључио је недавно немачки министар финансија Петер Штајнбрик предсказавши крај „Англосаксонског” модела капитализма.

Саркози и немачка канцеларка Ангела Меркел сложили су се да је готово са тржиштем које ће се старати само о себи и да су на путу нова правила којима ће се оно прецизно устројити на светском нивоу.

– Морамо регулисати банке, како бисмо регулисали систем – казао је Саркози. Када је Француска у питању, ризик од пропасти банака није упоредив са америчким, јер је контрола банака знатно ефикаснија, иако несавршена. Он је напоменуо да банке морају изменити начин награђивања трговаца и запослених. Такође, нова правила треба да сачувају систем од разузданих спекулација.

„Било је превише обмањивања и скандала”, казао је Саркози.

Да је криза системска и светска, а не само америчка потврђују и изјаве Доминика Штрауса Кана, главног директора Међународног монетарног фонда. Он је позвао на мултилатералне консултације у које ће бити укључене САД, ЕУ, Кина и остале економске силе.

– Суочени смо са системском кризом, а то захтева систематски одговор. ММФ је право место за организацију глобалних мера против слабости глобалног система – казао је Кан.

Међутим, иако је криза светска, неке земље су у већем ризику да јој подлегну.

(/slika3)Према Кановим речима криза изазвана смањењем прилива капитала прети државама од Балтика до Африке, јер оне зависе од страног новца којим покривају сопствени дефицит.

„Много је земаља у којима се може приметити бојазан од застоја у приливу капитала. Када погледате њихов тренутно висок дефицит, централна и источна Европа изгледају прилично рањиво”, објаснио је Томас Мајер, водећи европски економиста Дојче банке у Лондону.

У другој категорији су државе које извозе нафту и њене деривате, а оне су осетљиве на пад цена нафте, што ће се догодити ако се криза буде продубљивала, тврде економисти.

„Ако светска економија буде искусила нешто слично глобалној рецесији у наредној години, те земље ће бити у великом ризику”, казао Мајкл Муса из Петерсон института за међународну економију.

Западноевропски економисти тврде да ће њихове земље бити поштеђене најдрастичнијих последица кризе, али процењују да су највећем ризику од кризе од земаља Уније изложене Бугарска, Естонија и Румунија. У сличној ситуацији је и кандидат за чланство, Турска. У Африци су то Јужноафричка Република и Нигерија, а у Латинској Америци Венецуела и Еквадор.

Према речима Кана, листа не укључује четири највећа тржишта у успону, Кину, Русију, Бразил и Индију, јер ове земље остварују висок трговински суфицит, или поседују стотине милијарди девизних резерви, али он напомиње да је Русија осетљива на пад цене нафте.

Кан је најавио саветодавну улогу ММФ-а у поступку измене система и у борби против кризе.