Нашим грађанима криза може донети скупље кредите, а ако је за утеху бар не морају да брину за своју штедњу јер су банке, како је уверавао гувернер, ликвидне. Стрепње да ће амерички финансијски „цунами” закачити нашу земљу натерале су и српску владу да формира „спасилачки” тим против глобалне „непогоде”.

Да су домаће банке са капиталом из Европе, коју већ дрма грозница, сигурне и да неће бити панике због улога, слажу се и економисти. На срећу, наше банке немају дужничке хипотекарне папире, нити су акционари пропалих, доскоро моћних, финансијских институција. А далеко је и Волстрит.

Међутим, криза у САД, и њено преливање у ЕУ могу имати негативне последице и на Србију која због високог минусног салда у размени са светом спада међу угроженије земље источне Европе. Уз то, смањена светска ликвидност би могла да погоди Србију. То би значило мање прекограничних кредита и директних инвестиција, а могло би да утиче и на слабљење динара и пад девизних резерви наредне године.

Ипак, то по економисти Горану Николићу, не би било тако драстично, па нема места паници, повлачењу новца са рачуна, чувању динара у сламарици.

Кредити ће поскупети јер ће се, објашњава, због скупљих извора финансирања повећати камате. Даље, процене су да ће пасти и кредитни рејтинг Србије, која има високи дефицит платног биланса, на које указује и ММФ у најновијем извештају где се тврди да би могао бити 18 одсто БДП. Поред тога, Србија би могла бити погођена успоравањем глобалне тражње за робом која има компаративне предности јер снажно падају цене метала и хране, који чине две петине наше извоза – каже овај аналитичар и додаје да би пад кредитног рејтинга подигао ризик на иностране кредите и смањио њихов прилив.

Критеријуми за било какву позајмицу или инвестицију сада су много строжи. Инвеститори, односно банке, ишчекују исход кризе и, процењујући њене домете, чувају слободна средства на својим рачунима. Не улажући средства чувају сопствену ликвидност, док на другој страни, због смањења понуде и већег ризика, готов новац на тржишту поскупљује.

Инвеститори ће се одлучивати само за најбоље пројекте и Србија ће морати да понуди управо такве уколико жели да привуче капитал. Поред тога, не иде нам у прилог ни чињеница да није одблокиран трговински споразум са ЕУ јер би то био добар сигнал за подизање нашег кредитног рејтинга тако да остајемо у зони скупог капитала. Ипак, до сада се показало да последице по тржишта централне и источне Европе нису биле толико снажне као по тржишта капитала у западној која су знатно више интегрисана са америчким. Наиме, тржишта у развоју пружају већу шансу глобалним финансијским институцијама и страним инвеститорима него развијена што је индиректна препорука инвеститорима да појачају улагања у та тржишта да би компензовали могуће губитке због финансијске кризе.

Криза ће утицати на смањење инвестиција, јер ће бити мање слободног капитала. Ово потврђује и студија UNCTAD „Изгледи за инвестиције у свету 2008-2010 године”, према којој су планови светских компанија за инвестирање смањени у односу на прошлу годину за 10 одсто. Али и оне које ће улагати учиниће то у мањем обиму него што су намеравале.

За компаније као што су „Књаз Милош” или „Телеком”, које немају директан „додир” са финансијском кризом, то значи да би потенцијални купци тешко нашли новац те је зато и одложена продаја.

Др Млађен Ковачевић се слаже са оценом главног економисте ЕБРД да је Србија у групи од шест земаља у транзицији које криза може највише да погоди, уз упозорење да може дуже трајати и да последице по привреду могу бити озбиљне. Њему се чини да се власт, упркос основаном тиму за праћење могућих последица кризе, понаша по оној – далеко је Америка.

У све извеснијој рецесији која ће захватити и Европу и због веома лошег искуства који су имали, кредитори, потврђује и овај економиста, нерадо дају зајмове и ако то учине, осим Светске банке, биће са високим каматама и питање је да ли ће наша предузећа моћи да их узму под тим условима.

Разлога за стрепњу да финансијска криза погоди Србију има више. Како наводи, дефицит текућег платног биланса је огроман и не може се преко ноћи смањити јер је увозна зависност привреде драстично повећана у последњих седам година. Велики део дефицита се покривао задуживањем у иностранству, у првих седам месеци више од 4,5 милијарди долара.

– Проблем Србије је и укупан спољни дуг „тежак” око 30 милијарди долара за шта ће издаци за отплату за ову годину износити око четири милијарде долара. Обавезе не можемо да одлажемо и у 2009. износиће више од 4,5 милијарди долара, а може се десити да мање добијемо нових кредита него што ћемо отплаћивати дуг за старе. Покривамо се дознакама из иностранства, али ће их бити мање ако наши радници тамо остану без посла. Рецесија, која ће вероватно захватити и Европу и окружење, неповољно ће деловати и на извоз који је насушна потреба – вели професор Ковачевић.

Србија је по њему међу најугроженији земљама и зато би тимови са врхунским стручњацима морали даноноћно да заседају, а надлежнима поручује „напустите сулуду политику надуваног курса и стимулишите извоз”. Јер, када дође рецесија погођен је извоз предузећа која нису укључена у транснационалне компаније.

– Неизвесно је и како ће финансијска криза утицати на приватизацију. Продаја Јата и Прогреса је пропала што говори да су страни инвеститори постали много обазривији и да се пољуљало поверење у могућност зараде јер сматрају да је мудрије сачекати боља времена – указује Ковачевић.

Прилив капитала из иностранства нам је важан јер ћемо ове године, потврђује и консултант Милан Р. Ковачевић, имати дефицит у трговању са светом од 6,3 милијарде евра који се рапидно повећава. Капитал из иностранства већ три године опада, а расте задуживање, док су девизне резерве почеле да опадају и већ су испод укупног дуга. Зато би на одбрани од могућих последица америчке кризе и по њему требало озбиљно да радимо – да поправимо конкурентност привреде да би се дефицит успорио, а инвестиције увећали уз више директних улагања.

-----------------------------------------------------------

Два сценарија

Постоје два могућа исхода: да Америка у већој мери локализује своју финансијску кризу или да се она обилато прелије у остали свет и укупан привредни раст. Од најгорег сценарија остале су најимуније Кина, Индија, Русија и понека земља са других континената. Ово је наук и за нас да убрзамо реформе, утолико пре што смо мала земља, каже Милан Р. Ковачевић.

-----------------------------------------------------------

Криза ће заобићи Србију

Захваљујући интервенцији америчке владе, светска економска криза ће заобићи Србију која неће осетити негативне ефекте, сложни су у ставу вицепремијери Божидар Ђелић и Млађан Динкић.

Кукали су банкари зашто су стопе обавезне резерве високе, кукали су поједини финансијски стручњаци што Србија не дозвољава отварање филијала страних банака него то морају бити правна лица, али то нас је сада спасло, рекао је Динкић који није искључио могућност да до одређених трзавица и дође, нарочити у случајевима када су банке, за замашније инвестиције, узимале новац од матица у иностранству. Он ће предложити гувернеру НБС и министарки финансија да све финансијске институције, осим банака, раде под супервизијом централне банке укључујући и инвестиционе фондове.

-----------------------------------------------------------

НБС као зајмодавац

Уколико би се погоршала ликвидност и у нашем финансијском систему, утолико би требало НБС да има улогу последњег зајмодавца и помогне банкама да реше проблем, али и да размисли о смањењу обавезних резерви као структурној мери, каже Горан Питић, председник Управног одбора Сосијете женерал банке, питајући се зашто да обавезним резервама подржавамо ликвидност других држава уместо нашу.

– У Европи се дневно заседа због кризе и морамо да схватимо да нисмо изоловани, да ризик за финансијски систем у Србији постоји и да не можемо да будемо безбрижни – вели Питић који очекује веће камате јер су поједине централе банака из Европе дале сигнале да се не позајмљује новац који постаје скупа роба. Стампеда на штедне улоге неће бити, али треба да будемо опрезни.

-----------------------------------------------------------

НБС: девизне резерве на сигурном

Народна банка Србије држи девизне резерве претежно у виду депозита код других централних банака и у државне хартије од вредности чији су издаваоци најразвијеније земље ААА кредитног рејтинга (Немачка, Британија, Канада...), као и хартије чији су издаваоци међународне финансијске институције (Европска инвестициона банка, Светска банка, ЕБРД...).

На такав начин НБС је обезбедила сигурност пласмана девизних резерви тако да финансијска криза није имала негативних утицаја. Имајући у виду искуства најразвијенијих централних банака у управљању девизним резервама, НБС се руководи, пре свега, принципом сигурности у својим пласманима. Уз то, прати дешавања на међународном финансијском тржишту, истичу у НБС.