Meni

Tema dana

Đačko nasilje

Krvava dečja bajka

Školskih tuča je uvek bilo, ali bivši učesnici kažu da nikad nisu bile obojene tako očiglednom mržnjom i željom da se ozbiljno povredi kao danas. Kad neko padne, ne tučeš ga više. Ne šutiraš u glavu...

Devojčica odevena u belu jaknu, sa belim kačketom na glavi, šutira u glavu vršnjakinju koja sedi na trotoaru, posrnula posle tuče. Kamere, one u mobilnim telefonima vršnjaka, snimaju. Ni jedna od devojčica nije starija od 14 godina. Obe su nemoćne. Prva da se odupre besmislenom besu, druga da se od toga odbrani.

Dve grupe osnovaca jurišaju jedna na drugu u dvorištu beogradske škole. U pozadini se vide koševi. Dečaci, gle čuda, ne igraju košarku. Boks je ovoga puta njihova disciplina. Ultimejt fajt tačnije. Kamere mobilnih telefona njihovih drugara iz škole, šta bi drugo – snimaju.

Koliko puta kamere ne snimaju?

Ove slike nisu izmišljene, one su deo naše stvarnosti. Stvarnosti u poređenju sa kojom je „Rat dugmića” Luja Pergoa, Andersenovo „Cveće male Ide”. Ko ne veruje, može da proveri na internet stranici youtube.com. Dovoljno je ukucati dve reči: „tuča” i „škola”. Važna napomena: nije za one sa slabijim stomakom.

Kako je došlo do ovoga?

Školskih tuča je uvek bilo, ali bivši učesnici kažu da nikad nisu bile obojene tako očiglednom mržnjom i željom da se ozbiljno povredi kao danas. Kad neko padne, ne tučeš ga više. Ne šutiraš u glavu. To se tada zvalo „fer”. Nešto ranije „stajanje na crtu”. U svakom slučaju – davno prošlo vreme.

Klinci danas potežu noževe u školskim dvorištima. I van njih. Kao da će ubodeni istog trena ustati, nasmejati se i otići. Ipak, nije život crtani film. Neki to, nažalost, saznaju prekasno.

Četvorica četrnaestogodišnjaka iz Osnovne škole „Skadarlija”, svesna su toga da nasilja danas ima više nego ranije. Mnogo više. Tvrde ipak da „ferka nije mrtva”

– Tačno je da danas ima više tuča, da se potežu noževi, lanci, satare. Ali nije uvek tako – govori kratko ošišani tekvondoista visok 180 centimetara i dodaje – Nedavno smo se drug i ja dogovorili da „odmerimo snagu”. Rekli smo: bez palica, noževa i sličnih gluposti. Tako je i bilo. Kad sam suparnika uhvatio „u kragnu” i stegao ga „da ne mrda”, mogao sam da mu radim šta sam hteo. Poštedeo sam ga i pustio, jer to je bila fer tuča. Nažalost, nije uvek tako. Zapravo veoma retko su obračuni među osnovcima i srednjoškolcima „pitomi”.

– Kad zakažemo masovnu tuču „između škola”, onda se nose razni „rekviziti”. Da ne nabrajam sad, razumećeš – kazuje šeretski dečak tamne kose, ruku prekrštenih na grudima i nastavlja – Najčešće do tih zakazanih tuča ne dođe, ali su, u svakom slučaju, masovne tuče danas najčešće. Grupa na grupu, „uletanje”, svega ima. A da vidiš, brate, šta devojčice jedna drugoj rade. Bruka. One se, možda, češće biju nego mi.

Prihvataju osmaci i da nasilje ne mora biti samo fizičko, već da može biti reč i o ponižavanju, šikaniranju, zadirkivanju, vređanju, izopštavanju iz grupe... Od četvorice, trojica su saglasna da je ovakvo, verbalno nasilje, gore nego fizičko.

– Batine su gore – tvrdi četvrti.

Priznaju da se i oni tuku ali da nisu „žedni krvi”. Izgleda kao da je pre reč o želji da se „ne ispadne kukavica” kako reče jedan od dečaka.

– Neko te proziva i ti, kao, treba da ga „iskuliraš”. Ako se ne pobiješ, ako ne odgovoriš na provokaciju, onda si upravo to kukavica – više je nego siguran golobradi „mačo”.

A šta je gore od toga da u društvu budeš obeležen kao kukavica? Možda to da nekoga ozbiljno povrediš. Ili da budeš povređen. Pravo je pitanje ko je, zašto i kako u srpskom društvu uspeo da deci nametne odgovor nasiljem umesto dogovora ili kompromisa kao meru vrednosti.

Borko Pavićevi

--------------------------------------------------

Strah zbog jevtinih patika

Milja Milić je školski pedagog duže od 30 godina. Ona i zaposleni u OŠ „Skadarlija” primećuju da je nasilja među maloletnicima u školi i van nje sve više. Ne samo fizičkog, već i verbalnog. U ovoj školi zaposleni su učinili mnogo kako bi nasilja bilo što manje.

Obezbedili smo školskog policajca. Čak smo zaposlili vojnika na civilnom odsluženju vojnog roka kao obezbeđenje, da bi obe smene bile „pokrivene”. I društvo i država reaguju na povećanje nasilja. Organizuju se savetovanja, seminari, razmenjuju iskustva. „Skadarlija” je ušla u projekat „Škola bez nasilja” u kom u Srbiji danas učestvuje 101 obrazovna ustanova. „Škola bez nasilja” je projekat Vlade Srbije, Unicefa i tima stručnjaka namenjen učenicima nastavnicima, roditeljima i celom društvu. Akciju promoviše i proslavljeni košarkaš Aleksandar Saša Đorđević.

----------------------------------------------------

Škola kao pakao

Ovo su neki od odgovora đaka OŠ „Skadarlija” na pitanja u vezi sa nasiljem u školi.

Zabranjeno mi je da se bijem, a tučem se, jer me neko zeza. K. K. 5. razred

Škola bez nasilja je da se deca ne vraćaju kući sa masnicama. P. T. 6. razred

Mene udaraju, jer misle da sam najslabiji. A ja samo ne želim da se bijem. P. T. 5. razred

Maltretirani učenik se loše oseća i celog života pamti šta su mu radili i oseća se poniženim. F. L. 5. razred

objavljeno: 03/03/2008.

Poslednji komentari

Milisav  | 03/03/2008 22:12

Nasilje u skolama, nasilje uopste, nedostatak autoriteta skole i roditelja je samo posledica drustva bez moralnih ideala. Hriscanski ili komunisticki, ideal mora da postoji jer je on ono cemu se stremi i tezi, ono sto se imitira. Bez tog definisanog ideala drustvu nedostaju uzori, pa bivsi dobri lako budu zamenjeni losim iz zapadnih filmova koji cesto prikazuju dno zivota ili iz teskog svakodnevnog zivota.Ako je bitno biti uspesan da li je o.k. biti uspesan razbojnik? Mozda bi akciju trebalo zapoceti anonimnom anketom po skolama sa pitanjima tipa sta vam je uzor? Ko vam je idol(ideal) i sta bi najvise voleli da radite kad porastete i zasto. Mislim da bi rezultati ovakve ankete bili porazavajuci. U svakom slucaju, bez obzira na razloge, kazne bi trebalo poostriti, uvesti novcane kazne za roditelje, policiju pri skolama da nadzire bezbednost i juri prodavce droge i slicno itd. Skola bi morala da postane mesto gde se deca osecaju sigurnije nego bilo gde izuzev kuce. A to zbilja nije tako tesko kao sto se cini, samo malo vise napora, ostrije kazne i uvrscenje roditelja u one koji kaznjavaju ali mogu da budu i kaznjeni ako svoje roditeljske duznosti ne sprovode.Uz to skola bi, uz pomoc i zajedno sa roditeljima, trebala da posveti paznju raskrinkavanju "holivudskog sindroma hrabrosti" koji cesto potura suludu agresivnost, brutalnost i destruktivnost kao hrabrost.Treba uciti decu plemenitim akcijama, uciti ih plemenitim idealima. Treba se podsetiti onog Njegosevog Junastva i Cojstva. Kakvo je junasttvo tuci slabijeg od sebe a pogotovo kada je vec savladan, u mrcvarenju istog? A tek Cojstvo u istom primeru? Nekada,za tucenog bi se samo moglo zakljuciti da je fizicki slabiji a za onog sto je tukao bi to bila velika bruka. A danas? U ocekivanju drvlja i kamenja na mene, pozdravljem sve koji ovo citaju. 8-)

Vesna  | 04/03/2008 08:26

Za ovakvo ponasanje krivi su roditelji!

Trend u Srbiji nije vise moral i kvalitet vaspitanja, vec finansijski status! Roditelji su zaboravili svoju duznost prema deci jer u stalnoj trci za novcem ni ne primecuju u sta se pretvaraju oni mali andjeli kojima su se radovali. Deca su prepustena TV!

TV-dadilja koja nema ogranicenje (narocito u Srbiji) i ne zna ko menja programe, puni deci ono malo slobodnog i cistog uma (ne zaboraviti situaciju u poslednjih 10 godina u Srbiji). Sta mogu oni (deca) protiv takvog "nasilja informacija"?

Nista! U mnogim domovima se scene iz trece_razrednih nasilnickih filmovova ponavljaju. Deca su izlozena nasilju u kuci, na ulici, u skoli... jer nema ko da ih vaspitava, jer ovo drustvo ne postuje zakone a ni starost dece.

Kada nas zakon pocne sa kaznjavanjem roditelja zbog delikta maloletne dece i roditeljima obezbedi relativno normalan zivot (deciji dodatak, pomoc socijalno slabim porodicama, podrska istih) mozda se moral digne na neki visi nivo!

Bane  | 06/03/2008 05:56

Ovo i nije nista novo, tukli smo se i sesdesetih godina i te kako, svaki dan su izbijale tuce po skolama, ali bilo je bogami i dogovora da se sorkaju i posle skole po dogovoru nadju se dve grupe u nekoj porti pa udri ALI niko nije potezao oruzje.O tome se nije pisalo po novinama i nije diskutovlo u javnosti ali bilo je tuca-

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije