Brojni ugledni svetski mediji u jučerašnjim izdanjima ocenili su da će odluka Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova zapravo biti podsticaj za brojne druge regione koji teže nezavisnosti. Prema rečima holandskog stručnjaka za međunarodne odnose Edvina Bakera, mišljenje MSP-a je od velikog značaja, jer je njime „blagoslovena secesija kakva nije viđena u poslednje četiri decenije”.

„Prvi put od podele Pakistana sredinom sedamdesetih godina prošlog veka imamo nastanak nezavisne države uprkos glasnom protivljenju zemlje od koje se otcepljuje”, kaže Baker za „Fajnenšel tajms” dodajući da su na taj način pojačane ambicije separatista u celom svetu.

Ugledni britanski dnevnik „Gardijan” piše da su „separatisti i secesionisti od Tajvana, preko Somalije do Gruzije, pozdravili mišljenje MSP-a o Kosovu kojim je postavljen presedan”. List dodaje da će Srbija posle ove odluke morati da se suoči sa talasom priznavanja Kosova i gubitkom teritorije koju smatra kolevkom nacije. U komentaru ovog dnevnika ocenjuje se da bi za Beograd sada bilo najbolje da poraz iz Haga preokrene u svoju korist tako što će prihvatiti tehničke pregovore o Kosovu koje predlaže Evropska unija u zamenu za obnovu napora da se ubrzaju pregovori o učlanjenju u EU.

Dok „Tajms” u redakcijskom komentaru opisuje odluku MSP-a kao razumnu i promišljenu te da „države koje imaju sopstvene secesionističke manjine možda su zabrinute, ali za to nema razloga jer je kosovski slučaj jedinstven”, Edvin Baker kao primere slučajeva s kojima Kosovo može da se poredi navodi Baskiju u Španiji i turski deo Kipra.

Broj secesionističkih pokreta koji deluju sa različitim intenzitetom veći je od broja međunarodno priznatih država u svetu. U Evropi ima nekoliko pokreta za nezavisnost, stariji od pokreta kosovskih Albanaca, poput Baskijskog separatističkog pokreta, koji nastoji da odvoji pokrajinu Baskiju od Španije, a sličan zahtev postoji i u najbogatijoj španskoj pokrajini Kataloniji. Dok vlast u Madridu zbog toga ne odustaje od stava da neće priznati Kosovo, Pariz je to uradio iako je i dalje aktivan Nacionalni front za oslobađanje Korzike. U Velikoj Britaniji i dalje postoje težnje za otcepljenje među Ircima, Škotima i Velšanima, dok u Belgiji sukob između Flamanaca i Valonaca preti da ozbiljno destabilizuje celovitost Belgije u kojoj su smeštena sedišta EU i NATO. U Evropi među oblastima koje teže nezavisnosti pominju se i Južni Tirol u Italiji i Olandska ostrva u Finskoj, međutim te teritorije uživaju visok stepen autonomije.

Poseban evropski problem je Kipar, gde su posle sticanja nezavisnosti od britanske krune zajedno živeli Grci i Turci. Međutim, posle tenzija šezdesetih godina i turske invazije 1974. godine, Turci su proglasili takozvanu Tursku republiku severni Kipar koju je priznaje jedino Turska, dok je Republika Kipar primljena u Evropsku uniju kao celovita država uprkos činjenici da ne kontroliše sever ostrva.

Turska priznaje takozvanu državu Severni Kipar, ali se protivi davanju državnosti Kurdima, kojih ima više od 25 miliona i žive na teritoriji koja se prostire u Turskoj, Iraku, Iranu i Siriji, koju oni žele da proglase za državu Kurdistan.

Dok je na severnoameričkom kontinentu borba Kvebečana za odvajanje od Kanade sprečena neuspešnim referendumima, u Africi se za nezavisnost uglavnom ratuje te se bivša španska kolonija Zapadna Sahara i dalje bori za priznanje nezavisnosti od Maroka, dok se na rogu Afrike Somalilend odvojio od međunarodno priznate Somalije, Nijedna država ne priznaje Somalilend, dok Front za oslobođenje Ogadena teži da odvoji deo Etiopije i pripoji ga Somaliji.

Abhazija, Pridnjestrovlje i Južna Osetija proglasile su nezavisnost i formirale takozvanu Interparlamentarnu skupštinu Zajednice za demokratiju i prava naroda, u kojoj okupljaju pokrete za nezavisnost. Pridnjestrovlje nastoji da se odvoji od Moldavije, Južna Osetija i Abhazija od Gruzije, Nagorno Karabah od Azerbejdžana, Čečenija od Rusije, a i rusko-jezičko stanovništvo na ukrajinskom Krimu sporadično preti separatizmom.

Nezavisnost od Kine traže Tajvan, Tibet, ali i Sinđang, oblast na zapadu najmnogoljudnije države u kojoj živi muslimansko stanovništvo. Najveća oblast sa još nerešenim sukobima u Indiji je Kašmir, dok je na drugom kraju potkontinenta aktivan Ujedinjeni front za oslobađanje Asama, čiji članovi žele da osnuju državu.

N. Radičević