Нови Сад – Уколико вам је доста градске гужве, буке и смога, ако желите да уживате у свом кутку мира, а ипак да будете близу града, онда сте на правом месту.

Објекат, смештен на Татарском брду, по свему је ексклузиван: 800 метара квадратних плаца с панорамским погледом, 300 квадрата стамбеног простора, велики дневни боравак, кухиња, трпезарија, седам спаваћих соба, пет купатила, вешерница, тераса из које се излази у двориште, гаража и два паркинг места.

Кућа је обезбеђена видео-надзором и алармним системом.

Тако би, отприлике, могао гласити и типски оглас за неку од новосаграђених вила на Татарском брду у Сремској Каменици, код Новог Сада.

Побројани луксуз, ни мање ни више, нуди се за пола милиона евра, а астрономске цене достижу и малобројни празни плацеви – они са грађевинском дозволом од 10.000 па чак и до 30.000 евра за један ар.

Већина кућа овде углавном је бесправно подигнута и тек би сада требало да прођу кроз процедуру легализације.

У жижу српске јавности Татарско брдо доспело је после привремене заплене имовине Дарка Шарића, осумњиченог за организовану трговину наркотицима из Латинске Америке, који је овде имао три виле од по 400, 927 и 250 метара квадратних и 15 катастарских парцела укупне површине 1,8 хектара.

Готово читава једна улица (Ивана Франка) била је у поседу Шарићевих чију су раскош (пливачки базен, игралиште за баскет са специјалном подлогом, летњу грил башту, теретану...) од радозналих очију скривали зидови ограде високе четири метра.

Од центра Новог Сада пут у свет богатих води преко моста „Слобода”, кроз тунел Мишелук, а потом према познатом каменичком Институту за кардиоваскуларне болести. Убрзо после рачвања код Института свих петнаест улица припадају Татарском брду.

Некада су се овде налазили виногради, а с градњом се почело с распадом СФРЈ, када су у Нови Сад почеле да пристижу богатије избеглице из Крајине. На плацевима од око 800 метара квадратних сада је разбацано 150 до 200 вила, чији су власници, поред бранитеља „западних српских земаља” постали и естрадне звезде, бизнисмени, политичари...

Фолк певач Милош Бојанић међу првима је саградио вилу, како рече, јер је овде, на падинама Фрушке горе, најбољи ваздух у бившој Југославији. Бојанић је кућу, наводно, продао бизнисмену Миодрагу Костићу. На „војвођанском Дедињу” некретнине имају и високи функционер СПС-а Душан Бајатовић и познати произвођач војне опреме Миле Драгић.

Бајатовић је, кажу, кућу градио скоро десет година, и не припада категорији најексклузивнијих, каква је, на пример, вила извесног Јаковљевића са 240 „рупа”, отвора за прозоре и врата. Поређења ради, Шарићево царство у Улици Ивана Франка никло је за мање од две године.

Уз Рибарско острво, Камењар, Клису и насеље популарно названо Долина лопова, Татарско брдо спада међу неколико највећих дивљих насеља на подручју Новог Сада. Колико је тачно кућа и вила, које немају све „папире”, или су прекорачили прописане габарите, знаће се тек после истека рока за подношење пријава за легализацију.

Проблеме с богатим комшијама имали су и у Институту за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици на чији су се водовод тајно прикључили поједини власници луксузних вила. Канале за бесправни прикључак, како би лакше прошли неопажено, њихови радници копали су нерадним данима.

Мирољуб Мијушковић