Не може бити блокирана дебата у УН о Хашком трибуналу

И поред незваничних информација да се неке утицајне чланице Савета Безбедности УН – САД, Велика Британија и Француска противе расправи у Генералној скупштини о ад хок трибуналима коју је Вук Јеремић заказао за 10. април, не постоји формална могућност да та дебата буде блокирана, сазнаје „Политика” из кругова блиских УН.

„И кад би постојао политички притисак неких земаља, то не би онемогућило да се расправа о овој теми, ипак, одржи”, каже наш извор из светске организације.

Вук Јеремић, председник Генералне скупштине УН, објаснио је да је одлуку о одржавању јавне расправе о улози и учинку Хашког трибунала и других сличних ад хок судова, чији је оснивач УН, сазвао након консултација са државним врхом Србије и рекао да очекује притиске да се од расправе одустане, али да одустајања неће бити.

„Иницијатива је била моја и одговорност лежи на мени. Она лежи на председнику ГС УН по повељи УН и по Пословнику о раду ГС. Али пре формалне одлуке консултовао сам се са државним врхом”, рекао је Јеремић за РТС, а пренела поменута агенција.

Јеремић је на свом „Твитер” профилу рекао да је та расправа важна „да се више никада не деси да неко осети да може да направи злочин ако му намигне нека сила”.

Иначе, лист „Данас” пренео је јуче сазнања да би јавна расправа могла да потраје десетак дана и да ће се пред ГС УН, осим држава чланица, наћи и представници избегличких удружења Срба из Хрватске, али и жртве које су преживеле „Олују” августа 1995. године.

Владимир Тодорић. директор Центра за нову политику каже за могућу расправу у ГС УН:„То би била као нека мала грудва која може да се повећа, све у зависности од тога како се буде водила политика, првенствено Србије”.

Он објашњава да је председничко саопштење минимум који би могао да уследи после те јавне расправе. Оно што би могло више од тога да се направи јесте усвајање закључка, а онда и резолуције ГС УН. А, све се то, како каже, може искористити и за покретање дебате у Савету безбедности.

У вези са отпором који су, наводно, изразиле поменуте земље, Тодорић сматра да то не би представљало изненађење, али да треба видети који ће бити аргументи за процес те расправе. Овако, унапред говорећи, то су „можда само неке закулисне радње, које је тешко коментарисати”.

Тодорић посебно указује на то да председник ГС УН одлучује ко ће бити прихваћен као саговорник у расправи, односно да Јеремић може да изабере оне који ће том приликом изнети своје мишљење.

У уверењу да се својим укупним радом трибунал легитимисао као политичко оружје против српског народа и изгубио сваки кредибилитет као правосудна установа, као и да је довео у питање и кредибилитет свог творца – Савет безбедности УН, Клуб генерала и адмирала Србије предлаженадлежним државним органима да се од СБ као оснивача затражи ревизија свих пресуда тог суда, као и да се да пуна подршка Јеремићевој одлуци да се о раду и последицама пресуда трибунала расправља у пленуму ГС.

Према оцени оријенталисте и бившег амбасадора СРЈ у Турској, Азербејџану и при Светој столици др Дарка Танасковића, коју је, такође, пренео Танјуг, Јеремићева иницијатива, за коју претпоставља да је одмерена и примерена могућностима које он има и да узима у обзир све механизме деловања УН који му стоје на располагању, јесте нешто веома добро и позитивно.

Међутим,посланик Либерално-демократске партије Бојан Ђурић мисли другачије. „Не можемо да дозволимо да Вук Јеремић апсолутно сам и на своју руку води своју приватну политичку борбу или борбу за самопромоцију као, ипак, представник Србије у ГС УН. Ми мислимо да тај хаос који се ствара наноси много више штете него користи и да скупштина о томе мора да разговара”, рекао је Ђурић, а пренела Бета.

Б. Чпајак

------------------------------------------------

„Тематска дебата” изван агенде Генералне скупштине

Од нашег сталног дописника

Вашингтон -  Према изворима „Политике” у Вашингтону, Вук Јеремић није тај који је на дневни ред ставио разматрање рада међународних ад-хок трибунала у Генералној скупштини уједињених нација, већ је расправа о томе део редовне агенде овог тела УН која се реализује сваке године.

Да је то на дневном реду види се у званичном документу број А/67/251 усвојеном 21. септембра ове године.

Као председник Генералне скупштине Јеремић очигледно жели да овом скупу, после изненађујуће пресуде Апелационог већа Хашког трибунала којом су двојица хрватских генерала ослобођена кривице, да нову актуелност.

Председник Генералне скупштине је у свом раду иначе вођен „Правилима процедура” која налажу да се све активности Генералне скупштине планирају у оквиру Генералног комитета, у којем седе и представници свих сталних чланица Савета безбедности. Та правила су веома детаљна: по њима, председник Генералне скупштине председава тим Комитетом, има 21 потпредседника и о председавајуће шест Главних комитета.

Уједињене нације су иначе гломазни механизам који ради на принципу консензуса. Прегласавање је ретко како у Савету безбедности, тако и у Генералној скупштини, и предузима се само ако нека земља жели да „истера” нешто своје, за шта је пре тога обезбедила већину консултацијама или лобирањем.

Тако је и до избора Вука Јеремића дошло прегласавањем, пошто је претходно напуштен раније постигнут консензус у регионалној групи чији смо члан да председник Генералне скупштине буде представник Литваније, кога би Генерална скупштина потом потврдила акламацијом.

Искакање из тог консензуса и кандидовање Србије подржала је Русија, упркос томе што смо ми Литванији дали почетну подршку, а у потоњем гласању Вук Јеремић је добио већину гласова.

У поменутом документу о овогодишњој агенди Генералне скупштине, под тачком Ф (”Промоција правде и међународног права?), предвиђени су извештаји о Међународном кривичном суду, трибуналу за Руанду и Трибуналу за бившу Југославију.

М. М.