Нуклеарна горопад

Вилијам Шекспир је укротио горопад крајем 16. столећа. Хоће ли Јапанци ускоро своју „нуклеарну горопад” у Фукушими?

Противречни званични извештаји са самог попришта уносе још већу забуну: јер час преувеличају, час умање размере удеса. И тако је малтене од првог дана, што додатно оснажује подозрење и упућених и неупућених. Најновија процена поистовећује јапански удес са страдањем у Чернобиљу 1986. године, иако наводи да је исцурела тек десетина зрачења у поређењу с највећим до сада мирнодопским нуклеарном несрећом!

Колико је то веродостојно?

Професор др Јасмина Вујић, прва жена руководилац катедре за нуклеарно инжењерство на једном од десет најцењенијих америчких универзитета, у Берклију, сматра да се главни разлог за изрицање таквог суда крије у износу испуштене радиoaктивности у околину.

У суштини, то су два различита догађаја. Зашто?

Прво, јапанска атомска централа налази се на ободу Тихог океана, у слабо насељеном подручју, док је украјинска (у то време совјетска) била смештена је у густо начичканом подручју малтене усред европског континента. Отуда толика несразмера у неповољном учинку на околно становништво.

Друго, Совјети су протраћили три дана оклевајући да обавесте и иселе околно становништво и не достављајући му таблете с јодом за заштиту здравља (забележено је готово 4.000 случајева оболелих од рака штитне жлезде). Јапанци су сместа наредили да се житељи у близини евакуишу у удаљене и безбедне крајеве, чиме су предупредили неке последице излагања радијацији.

Треће, и по својем изгледу и изради поменута се постројења разликују: и у Фукушими и на Острву три миље (где је 1979. забележен најтежи квар у САД) већи део фисионог материјала задржао се у реакторским посудама које нису биле оштећене или барем то до сада још нико није утврдио.

Уважена научница српског рода претпоставља да су се у одлуку умешале политичке околности, зато што је јапанској влади замерено да се није најбоље снашла у трострукој непогоди која је задесила земљу: земљотрес, цунами и удес у Фукушими. Сврставањем претње у највиши ред опасности (седми на лествици од седам), јапанске власти су вероватно желеле да предупреде даље покуде и, можда, нешто да прикрију.

У Јапану су била угрожена три реактора (блока) и четири одлагалишта истрошеног горива, док је у Чернобиљу (СССР) и на Острву три миље (САД) био је на удару само један реактор.

Међународна агенција за атомску енергију, са седиштем у Бечу, сва немила збивања у нуклеаркама разврстава у тростепене кварове и четворостепене удесе (укупно седам степеница). У обзир се узимају три области утицаја: људи и околина, радиолошка безбедност и контрола и одбрана по дубини (израз преузет из војног речника).

Из свега проистиче, како наглашава професор др Јасмина Вујић, да није сасвим оправдано изједначити Фукушиму и Чернобиљ, према подацима који су до сада доступни. Али народна досетка од давнина учи да су у страху велике очи.

Научници навелико разматрају каквим се још вестима можемо надати из Фукушиме, јер многе појединости и даље нису познате. Извесно је да ће протећи месеци док се стање не среди и уведе надзор, пошто нико још нема потпун увид у размере удеса. Прве поуздане извештаје стручњацима ће доставити роботи, једини који су у стању да уђу у високоозрачене делове нуклеарке. Тек тада ће се сазнати да ли је, уопште, процурела реакторска посуда, што се пре две и по децeније збило у Чернобиљу.

Само за уклањање озрачених (радиоактивних) предмета потребно је десет година и исто толико милијарди долара.

Станко Стојиљковић

------------------------------------

Седам непознаница

Има ли истопљених горивних шипки?

Да ли је напукла заштитна зграда?

Колика је температура у сва три реактора (1-3)?

Одакле потиче зрачење у води из хале с турбинама?

Шта је изазвало пожар и експлозију у реактору 4?

Откуда у тлу плутонијум у траговима?

Јесу ли оштећене расхладне пумпе?

---------------------------------------

Најтеже несреће

Седми степен: Чернобиљ 1986: експлодирао и изгорео реактор у погону, радиоактивне падавине прекриле хиљаде километара квадратних, 4.000 оболелих од рака вероватно од последица радијације.

Седми степен: Фукушима 2011: цунами и земљотрес оштетили нуклеарку, још је рано за процене дугорочног учинка на људе и околину.

Шести степен: Киштим (СССР) 1957: експлозија у одлагалишту радиоактивног отпада, стотина случајева оболелих од рака, озрачене стотине километара квадратних животне средине.

Пети степен: Виндскејл (Велика Британија) 1957: пожар у реактору у погону, озрачена околина, могући број оболелих од рака 240.

Пети степен: Острво три миље (САД) 1979: квар на уређају узроковао топљење језгра реактора који је озбиљно оштећен.