Исте вечери по објављивању вести о смрти Јосипа Броза Тита 4. маја 1980. године, кренуле су да раде пописне комисије у свих 68 објеката које је имао на располагању Јосип Броз Тито, доживотни председник СФРЈ: од Брда код Крања до виле „Биљана” у Охриду пописивана је имовина која никад до тада није званично регистрована.

И у Ужичку 15, где је Јованка Броз добила вест о смрти мужа, стигла је комисија која је запечатила Титов радни кабинет, библиотеку и друге просторије. О томе она сведочи у првом обраћању јавности 27. децембра 1985. године.

– Након тога уследила је посета Сергеја Крајгера који је у име Председништва СФРЈ наговестио долазак неких комисија које ће ући у кућу ради преузимања Титове архиве и пописа ствари. Тада ми је речено да ће све комисије које буду радиле у кући на попису ствари, радити у мом присуству... Мени потпуно непозната група људи у кућу је упала 10. јула 1980. године и захтевала да им отворим своју канцеларију. Било их је десеторо. Када сам тражила да ми покажу по чијем налогу и на основу чега они то од мене захтевају, један од њих ми је показао своју легитимацију. Одбила сам да им под тим околностима отворим своје просторије, али они су насилно провалили у њих. Обили су врата која из хола воде према мојој канцеларији, врата моје канцеларије, мој писаћи сто, челични ормар у коме сам држала своје папире. Покупили су све што су ту нашли: све белешке, рачуне, списе, лична документа, писма, чак и новогодишње честитке... Била сам сама у кући – све особље које је ту радило било је некуд послато. Била сам сама са десеторо непознатих људи и бојала сам се. Бојала сам се чак и за свој живот. Кад су почели обијати врата, позвала сам своју сестру Наду да дође. Она је присуствовала целој тој мучној „операцији чишћења”. По одласку пришао ми је тај Николић и запретио да ће „ако Нада буде говорила шта је тога дана видела, то и главом платити”... – записала је Јованка Броз.

Одлуку о њеном исељењу из куће у Ужичкој 15 донело је тадашње Председништво СФРЈ и при томе задужило Драгољуба Ставрева (високи државни и партијски функционер у СФРЈ) да је о томе обавести. Он је дошао са делегацијом код Јованке Броз 27. јула 1980. године и у присном разговору, уз ћаскање, кафу и чоколадне бомбоне, обавестио је да мора да напусти резиденцију јер „по жељи маршала у том комплексу Ужичке треба да се начини меморијални центар”. Ту одлуку примила је достојанствено и пристала је да пакује своје ствари. Паковање је обављено у три етапе. О првој етапи сведочи извештај комисије СИВ-а под бројем стр. пов. 42, од 31. јула 1980. године.

Комисија је радила у резиденцији председника Републике од 28. до 30. јула 1980. и сачинила је записник свим стварима које се преносе из Ужичке 15 у тадашњи Булевар октобарске револуције (где и данас борави Јованка Броз) број 75. На списку је 198 предмета, међу којима су: златни прстен, златни брош, сребрна шкољка, украсна кутија од сребра, мала пепељара од сребра, женска глава од слонове кости, сат у облику глобуса, фазан и фазанка од сребра, бакрена ваза мексиканског порекла, сребрни свећњак, кућна вага, вазе јапанског и чехословачког порекла, кристалне вазе, кутија за накит, сервиси за кафу енглеског, португалског и чехословачког порекла, украсни тањир од порцелана немачког порекла, сервис за шест особа либанског порекла, кристална чинија – поклон белгијске краљице, шиваћа машина, сребрна кутија за цигарете, сребрни прибор за јело за 12 особа, сервис за кафу за 12 особа арапског порекла, златна наруквица од шест малих и једног великог новчића, сребрна посуда за лед, округла сребрна пепељара, сребрни послужавник, фрижидер, електрични штедњак... Поред наведених предмета Јованка Броз изнела је из зграде своју гардеробу (одећу, обућу, капуте, веш, женске торбе и друго. Такође су спакована и два сандука и један кофер писаних материјала, такође запечаћених.

У потпису су Јованка Броз, председник и чланови комисије и записничар, са датумом 30. јул 1980. године у 20 часова.

Потом долази до заплета. Одлазећи из Ужичке 15, чланови комисије су запечатили све просторије. Али, када су поново дошли на исту адресу, да поново пописују ствари, наишли су на скинуте пломбе и печате са врата. Промаја је дувала на све стране. Чланови комисије питали су извесног потпуковника Кнежевића о чему је ту реч, а он је одговорио како је то учињено „ради зрачења а по одобрењу представника СИВ-а” (Ваја Скенџића – прим. аут.). До данас није разјашњено ко је и са којим правом скинуо печате са врата и бројне драгоцености учинио доступним и људима које надлежни нису овластили да улазе у резиденцију у Ужичкој 15. О овој провали никада, бар колико шира јавност зна, није спроведена истрага или било какав поступак.

Чланови комисије су, значи, 1. октобра 1980. године пописали 64 предмета које је Јованка Броз преузела и које су камионом однете у нови дом Јованке Броз.   

Трећи пут по ствари из Ужичке 15 удовица председника Тита дошла је крајем јануара 1981. године када јој је, уз сагласност надлежних, удовољено да узме ствари које је тражила.

Све у свему, више од 25 пуних кофера и четири палете превезли су теретњаци из старог у ново боравиште супруге доживотног председника Јосипа Броза Тита.

Драган Влаховић

Сутра: Шта је све тражила Јованка Броз