У Србији је све у реду! И то дугачком. Оном за пасош и личну карту, који испред појединих београдских полицијских станица почиње да се формира већ после поноћи. То сведочи призор пред ОУП-ом Палилула. Јуче око пет сати, није се ни разданило, а испред улаза се постројило тридесетак суграђана. Сви вођени истом намером: домоћи се фамозног броја који диктира редослед предаје захтева за пасош и личну карту. Убијају време све до осам сати, док се не отвори „капија среће”. Старији су искусно понели шамлице на расклапање. Седе и листају старе часописе. Ако је за утеху – а није – црвени пасош је бар опет на цени.

„Од овога једино ви новинари профитирате – ем имате тему за писање, ем сви купују новине да прекрате време док чекају”, добацује неко у шали репортерима „Политике”. Док једни стоички и несаломивог духа подносе бирократске муке, има и кивних, који су долазили по неколико пута и нису добијали број. Попут Ненада Миленковића, средовечног господина, који је три пута узалуд пре зоре хитао у полицију.

– Суботом деле 30 бројева, радним данима по сто. Отворе шалтер у 8.15, за пет минута то поделе а осталима кажу да дођу сутра – објашњава Миленковић неуспешне покушаје, док један од „чекача” наглас осмишљава алтернативну стратегију:

„Деца имају предност, али морају да буду у пратњи родитеља. Да ли да доведем туђе дете па да га представим као рођака, и да се уз њега ’прошверцујем’ за ’личњак’ и пасош? Не могу више да траћим паре на такси, кад већ превоза нема у глуво доба ноћи”, вајка се он.

Срећници који су добили број, новинарима се представљају „нумерички”, а не именом и презименом. Међу њима не би била суграђанка Светлана Ђорђевић, алијас 31, да није дошла у четири сата. Трик са одласком у неку од полицијских станица на периферији није применила, јер је, каже, чула да је штос „проваљен”. Није замишљала да ће на овај начин проводити дане годишњег одмора, али је то једино доба кад има времена да се бави папирологијом.

„Пишете репортажу из редова за документа? Можете да почнете од мене”, реагује таксиста када смо рекли због чега смо се пре свитања  упутили у „дужу вожњу по граду”. Крећемо са Палилуле ка Новом Београду и слушамо возачеву исповест.

– Недавно сам вадио личну карту и путну исправу и у пет ујутру дошао сам у станицу у Белом Потоку. Незгодно је што не знаш да ли су људи пре тебе дошли да узму бројеве и за чланове уже породице. Тако се деси да је на пријављивању испред тебе један човек, а када дођеш по документа, ето њега с троје или четворо укућана – прича таксиста који ће и сам морати да прибегне овој могућности, због мајке која је својевремено добила стару личну карту на трајно коришћење.

Пред новобеоградском полицијом, једином у граду осим палилулске у којој бројеве не деле службеници већ се то обавља компјутерским прозивањем, сличан је призор. Ова станица, тврде надлежни, „трпи” највеће оптерећење, јер се у њој дневно поднесе до 500 захтева за биометријска документа.

„Нема гужве као претходних дана”, добацује неко од тридесетак људи у реду, али „сад су сви похрлили у Батајницу”. Информацију му телефоном јавља познаник који чека на документа на тој периферији земунске општине. Размењују се телефоном подаци са рођацима и пријатељима који чекају широм града. „На Вождовцу нема никог, ни на Савском Венцу”, рапортира неко.

„Новинари, дођите, имам причу за вас”, узвикује Снежана Ђорђевић чекајући да се отворе врата новобеоградске полиције. Пре него што је у четири сата дошла овде, око два часа после поноћи отишла је у полицију на Бежанијској коси, али су тамо, тврди, бројеви већ били подељени. Вероватно је алудирала на то да су грађани самоиницијативно почели да бележе време кад је ко дошао да би на основу тога сачинили списак. Раније су, како каже Валентина Вулић, заменик начелника за управне послове ПУ за Београд, појединци препродавали редне бројеве.

– Таква врста трговине више није могућа. Бројеве сваког јутра деле искључиво шефови управних послова у станицама МУП-а. Термин може да се закаже у своје или у име чланова најуже породице, а обавеза службеника је да га легитимише приликом преузимања броја. Полиција је већ поднела неколико пријава против оних који су препродавали редне бројеве – каже Вулићева.

Трећа станица – ОУП Чукарица. Поново четрдесетак људи који су „зору преварили” у трци за документа. „Ено вам га шампион, интервјуишите њега”, показују на Душана Загорца. Шампионско звање овај господин понео је зато што је пред зграду полиције дошао први, мало после поноћи. „Вицепрвак” је, каже, дошао пола сата касније. Загорац потврђује причу о томе да многи чекачи узимају бројеве и за чланове породице. „Дешава се и да саопште из полиције како је пао систем, шта год то значило, па онда сутрадан долазе они који су узели број и имају предност тог дана”, препричава Загорац. Други чекач коментарише могућност да се пасоши и личне карте од јесени издају и у поштама: „Замишљам дан кад нагрну пензионери на исплату пензија, људи који чекају документа, суграђани који плаћају рачуне... Колики ће то тек редови бити...”

Димитрије Буквић

Марија Бракочевић