„Офталмолошки сан” у Бразилу

Многи српски лекари када оду у иностранство постану веома цењени у својој струци, а готово нико од њих се не враћа у Србију да настави радни век.

Такав је случај са др Мирком Бабићем, офталмологом који ради у државној болници у бразилском граду Сао Паулу као шеф наставе Офталмолошке клинике на Медицинском факултету, највећој и најпрестижнијој медицинској установи у Јужној Америци. Овај млади стручњак истовремено прегледа пацијенте и у приватној ординацији. Дипломирао је 1997., а у Бразил је дошао већ 1998. године по позиву из Хируршке клинике на једногодишње стажирање.

Он каже да је првих месец дана живео са интензивном главобољом, јер поред тога што није разумео португалски језик, сви лекари су са њим причали са маскама на устима, доста неповезано, како то обично бива у току дугачких и компликованих операција.

– Нисам добијао никакву плату, нити помоћ за стажирање. Почео сам да се сналазим држећи часове енглеског језика професорима који су се припремали за интернационалне конгресе. Живот на хирургији убрзо сам заменио за „сан о офталмологији”. Опчинила ме је технологија у функцији очувања вида. После нострификације дипломе и припрема за пријемни испит већ сам био у статусу специјализанта офталмологије и из дана у дан био сам све даљи од уобичајеног рада на хирургији која ме је и довела у Бразил – каже др Бабић за „Политику”.

Услови у болници у којој ради, по његовим речима, на највишем су нивоу и дневно на очном одељењу може да се прегледа око 1.000 пацијената. Радно време му је од осам до 20 сати сваког дана, са паузом за ручак, а каже да у Бразилу влада толика потрага за лекарима да ако неко хоће може да ради додатно и суботом и недељом.

На клиници при факултету у Сао Паулу више нема наших лекара, а др Бабић признаје да тренутно не размишља о повратку у Србију.

– Када проживите неколико година као емигрант живот вам брзо покаже како ствари умеју да буду врло непредвидљиве па чак и у позитивном смислу. Од пре неколико година живим у једном селу удаљеном око 100 километара од Сао Паула. Волим да путујем по Бразилу, а слободно време проводим у кући са пријатељима. Бразилци су веома породична нација. Кад се вратим из посете родбини из Србије, сви познаници трче да чују новости из моје земље и да – пробају ајвар – додао је др Бабић.