Бездан – Прљавозелена вода Дунава као да је потпуно мирна без покрета уз обале моћне реке. Тек у даљини, тамо где се у кривини раздваја правећи места речном острву, блесне талас на октобарском сунцу.

Милан Жикић, сарадник Републичког хидрометеоролошког завода нагнут преко странице барже у кофу на дугом ужету узима воду, испира је, и потом вади још једну кофу воде. Његова колегиница Елма Ореб одмах издваја одређену количину у посебну малу флашу, на овом узорку испитиваће се присуство тешких метала, али у лабораторији завода у Београду где сваки дан носе узорке. У воду извађену из Дунава Елма зарања неколико мерних инструмената. Све што чини пажљиво бележе колеге из белгијске телевизије јер оно што ће показати инструменти на „нултом” пункту, односно на месту уласка Дунава у Србију, биће први знак да ли се загађење реке из Мађарске проширило европском реком па није ни чудно велико интересовање медија.

Пошто је у Мађарској, код села Колонтар прошлог уторка попустио резервоар за одлагање отровног црвеног муља који настаје у преради алуминијума, постоји опасност да, пошто је доспео до реке Рабе, стигне и у Дунав трујући читав његов низводни ток. Одговор на питање да ли ће акцидент који се догодио 350 километара далеко од наше границе угрозити, и у којој мери, реку и њене обале и у нашој земљи, једино се може добити овде.

Елма очитава вредности са инструмената и одмах их уносе у записник: ph вредност воде је 8,21, проводљивост 509 микросименса, присуство раствореног кисеоника је 9,30. Ово су уобичајене вредности и јуче на Дунаву код Бездана није било знакова да је отровни муљ доспео до наше земље. Бранислав Гаврић, помоћник директора за контролу животне средине у РХМЗ, каже нам да су анализе од петка увече дале веома сличне резултате, и да је киселост воде стабилна, да се посебно контролише проводљивост чије повећане вредности указују на присуство тешких метала, али да до сада није примећено ништа што би указивало да се проширило тровање из Мађарске.

Стручњаци објашњавају да ће се токсични црвени муљ у ствари „прикрасти”, он неће бити видљив на површини реке, већ постоји вероватноћа да ће га река својим током „спирати” и тако у муљу, у дну реке доносити и на нашу страну. То ће први осетити ситни организми у муљу, а посредно и рибљи фонд. Због тога се, паралелно са анализама воде раде и биолошке анализе. Оно што је добро у овој ситуацији јесте да је Дунав тренутно успорен са релативно вишим водостајем.

Запослени у РХМЗ, јединој институцији која је у овом случају надлежна за контролу квалитета вода, настављају сваких неколико часова да узимају узорке воде и муља и то у самој пограничној зони.

И док сви очекују да ли ће токсични талас Дунавом стићи и до наше границе, мештани у омиљеном безданском излетишту Барачка спокојно пецају на обали. Јелена Богдан у друштву Ане Јанковић редовно долази овде да пеца.

– Овде има свих врста рибе. Слушала сам и мађарског и нашег председника када су рекли да је безбедно и да се отров неће ширити. Уосталом, река све покаже. Погледајте оно зелено на површини тамо, то су остаци трске коју су Мађари косили, а вода је донела нама.

И Јосип Губица са седмогодишњим унуком Владом пеца на улазу у Великог бачког канала у Дунав. Први комшија Лале је покушао да се нашали с њима да у једној ували има мртве рибе из Мађарске, али сви пецароши су одмах искусно рекли да ће пре бити да је то неко ноћас „радио струјом”. Очигледно, људе уз реку могућност доласка токсичног таласа није уплашила јер су уверени да ће Дунав брзо сам показати да ли у њему има отрова.

Александра Исаков