Леце-Медвеђа – Председник Србије Борис Тадић јуче је свечано отворио рудник олова, цинка и злата Леце код Медвеђе који је био затворен од децембра 2001. године. Председник Тадић је рекао да се без оваквих улагања не може рачунати на развој Србије, а поготову не на напредак овог краја. Он је нагласио да поново покретање овог рудокопа представља здраву инвестицију и да је добро да се то дешава на југу Србије који озбиљно заостаје у развоју.

– Ово је изузетно важан догађај за читав регион, јер се отвара перспектива развоја југа Србије – нагласио је председник Борис Тадић, који је потом заједно с представницима „Фармакома МБ” и општине Медвеђа обишао погоне рудника. Пре тога, у Медвеђи је разговарао са студентима Правног и Економског факултета Нишког универзитета који наставу похађају на српском и албанском језику.

Запуштени рудокоп, један од најстаријих у Србији, у којем су руду копали још стари Римљани, пре две године је купио шабачки концерн „Фармаком МБ”, који је у његову обнову уложио око седам милиона евра. Инсталирана је нова опрема, уместо старих кипера, набављена је локомотива на акумулатор за шински превоз, купљени су модерни лифтови. Дотрајалу и застарелу опрему у погону „Флотација” заменила је опрема из иностранства, реконструисани су жичара, извозни строј, дробилице и остала витална опрема у погонима „Јама” у Лецу и „Флотација” у суседном Газдару, где се корпама и жичаром сирова руда транспортује ради прераде у оловно-цинкани концентрат који је веома тражен на тржишту обојених метала.

Према процени стручњака, рудно богатство на подручју Леца испод планине Рисоваче може да се користи још 120 година, што значи да ће овде бити „хлеба са девет кора” за бројне генерације рудара у овом крају. Руководство концерна „Фармаком МБ”, једне од најуспешнијих домаћих производних компанија, која располаже са девет успешних предузећа и четрнаест рудокопа у Србији и Македонији, решено је да својим успесима придода и овај пројекат.

– Све наше фабрике су успешни произвођачи и извозници, а тако ће бити и са рудником Леце – истиче Мирослав Богићевић, власник и председник овог успешног концерна. – У такве колективе спадају „Млекара” Шабац, Фабрика акумулатора у Сомбору, Ливница у Гучи, рудник Зајача, Пољопривредни комбинат „7. јули” у Обреновцу. Србија и српска привреда не могу бити успешне, ако немају такве производне пројекте, ако не отварају нова радна места, ако не развијају прерађивачку индустрију.

По његовим речима, рудник Леце ће представљати сировинску базу за остале погоне овог концерна у Србији. Концентрат руде неће се извозити, већ ће се прерађивати у Србији – олово у Топионици у Зајечару, а цинк у Обојеној металургији „Зорка” у Шапцу. Из Србије ће се извозити само финални производи.

Рудник је стартовао са око 120 радника, а према плану, етапно ће бити запослено укупно 300 рудара који ће годишње копати око 230 000 тона руде, од које треба да се добије 450 килограма злата, три тоне сребра, 3,2 тоне олова и 12 000 тона цинка.

У општини Медвеђа не крију задовољство што ће велики број младих људи из овог сиромашног краја у руднику наћи радно место и  дугорочно обезбедити егзистенцију.  Председник општине Медвеђа Слободан Драшковић рекао је за наш лист да је овде некада радило и до хиљаду камарата, а од рудника је живело скоро деведесет одсто породица Леца, Газдара и других околних села. После привременог затварања рудника велики број породица се иселио. Из саме Медвеђе последњих година отишло је око три хиљаде људи. У Лецу је пре двадесет година било 500 житеља, а сада у 138 домова живи 299 становника.

Намерник одмах примећује да је Леце живнуло.

– Враћају се људи, обнављају куће и купатила, стижу са свих страна, пролазе возила са разним регистрацијама – каже за „Политику” Александар Радовић из месне канцеларије у Лецу.  – Живот се враћа у рударско Леце. Бар седамдесет посто оних који су добили посао је одавде, остали су из суседних села Газдаре, Дренце, Гајтан, а дошли су момци и из Медвеђе. Већина њих је први пут добила посао, има нешто мање бивших рудара који ће поново у јаму. Мој отац, однедавно пензионер, говорио је да ће доћи дан када ће се људи овде запошљавати на основу протекције, а ми му нисмо веровали, јер је овде постојала клетва – ко неће у школу, ићи ће у рудник. Сада је дошао и тај дан. Како чујем, пријавило се око петсто заинтересованих,.

Један од повратника је и Далибор Миловановић који је добио посао помоћника рудара: „Завршио сам за кувара у Медвеђи, а затим сам десетак година радио у једној ауторадњи у Београду. Чим сам чуо да се рудник отвара, дошао сам, јер је најбоље радити код куће. У Београду сам давао за кирију све што зарадим, а овде имам кућу. Знам да рударски посао није лак, али се ипак надам да ће ми бити боље у родном крају.”

За разлику од њега, његов побратим Радослав Радовић, који је такође завршио за кувара, није нигде радио. Каже да му је ово била јединствена прилика коју није смео да пропусти.

Посао су први пут нашли и браћа Дамир и Давор Чоловић, Ненад Перовановић, Милош Вујовић, Далибор Станковић, Зоран Марковић и многи други. У јаму ће поново и рударски ветерани Драган Савић, Света Ивановић, Никола Црнобрња, Фадил Чоловић који се овде доселио из Сјенице пре 25 година.

– После затварања рудника, био сам на заводу, као и сви остали, а онда су ме пре годину и по дана позвали да радим на санацији рудника. Поново отварање рудника ми много значи, ово је моја перспектива. У Лецу сам добио стан, пре једну годину почео је да ради син Давор који ће сада заједно са мном у јаму, а пре недељу дана је примљен и други син Дамир који ће радити на флотацији – каже Фадил.

Милан Момчиловић