Ако су украли алигатора, да ли могу и слона? (Фото Д. Ћирков)

Неколико радника Београдског зоолошког врта ових дана се, после отпуштања тројице колега, осмелило да јавно проговоре о наводним крађама, угинућу животиња и тешким условима рада. Покренут је и судски поступак због, према њиховим речима, неправедних отказа. Афера се завртела када је у јавност испливала шокантна вест да су из „Врта добре наде” нестали кајман-алигатор, два питона и паунови, а да је у њему угинуло девет фока, што је смирено потврдио и директор Вук Бојовић. Уследиле су међусобне оптужбе дела радника који припадају синдикату „Независност” и првог човека зоо врта, а за сада из Скупштине града, оснивача овог предузећа, нико није званично реаговао. Док Бојовић тврди да је све крађе пријавио полицији, радници то негирају, али из МУП-а Србије нам је јуче стигла потврда да је директор зоо врта заиста поднео пријаву коју испитују. Животињско станиште посетила је прекјуче и републичка инспекција рада.

„Поред Вука Бојовића ни врабац не може да побегне, а камоли алигатор”, објашњавао је јуче Драган Перовић, председник синдиката „Независност” у „Врту добре наде”, алудирајући да је неко од надлежних умешао прсте у крађу. Нагласио је да нема фирме у Србији која има јачу радну дисциплину, па је управо зато чудно како је кајман-алигатор могао да нестане 29. новембра прошле године.

Измишљотина је, каже, да су покрадени паунови. Један питон, колико му је познато, јесте нестао, али пре три године, а не, како Бојовић тврди, два.

– Директор је „узео на зуб” чланове синдиката „Независност”. Отпушта их и покушава неправедно да пребаци одговорност за нестанак и смрт животиња на нас. Још од оснивања зоо врта пре 73 године, свака фока угине, као што је и 20 кенгура. Коси их нека болест. У врту не постоји основна здравствена заштита животиња, као ни запослених. Ветеринар Маига Хамадахамаме шетка као манекен, нисам видео да је икада обукао радно одело. Нисмо ми радници криви, никада их не хранимо без надгледања ветеринара или пословође, откуд знам како је алигатор нестао, то зна Вук – огорчен је Перовић, десет година радник београдског животињског станишта.

Испаљује бујицу оптужби тврдећи да је, када је Бојовић отпустио радника јер је са врата хранио животиње без обавезних кломпи које их штите од бактерија, у исти кавез у ципелама којима шета по улици ушао ветеринар.  

Вук Бојовић сматра да радници са осмолетком нису довољно стручни да оцењују да ли је ветеринар правилно поступио и каква је брига о животињама:

– Створене су две струје у предузећу. Већина радника је у Самосталном синдикату и они раде како треба, а групица бунџија се учланила у „Независност” и оглушује се о правила предузећа. Покушао сам да их научим како се ради са животињама, али они не схватају шта су бактерије и колико су опасне по станаре врта. Питам их шта дају животињама као превентиву, а они одговарају – кукуруз, прекрупу... Не знају да ухвате пуму конопцем и увуку је у сандук, као што свуда раде, већ јој поломе ноге, а она је баш питома –Перовић одговара: „Пуми јесам поломио ноге, али је то била борба на живот и смрт. ’Убацио’ је нас тројицу у кавез величине два пута четири метра, скочила ми је за врат, било је страшно. Директор је велики хуманиста, не дозвољава да се животиње успављују, као у нормалним земљама. Зато ми сваки дан ризикујемо животе, а не смемо да одбијемо наређења, треба нам посао. Ишао сам и код Саше Јанковића, републичког омбудсмана. Примила ме је његова заменица и дошли смо до закључка да нико није надлежан за Вука Бојовића.”

Дођу, каже, камиони новопазарске регистрације, Бојовић нареди: „Утоваруј муфлоне!” и они утоварују. Жале се да у друштвеном предузећу, као што је Београдски зоолошки врт ниједну одлуку није донела Скупштина запослених, нити знају куда одвозе животиње.

– Од 2000. угинуло је око 200 животиња, а то не чуди када врт нема амбуланту и оперишу их насред дворишта. Колико пута су нас вукови ујели, директор нас само пошаље код гинеколога у Народни фронт, да нам дају тетанус и каже: „Идите кући четири дана, немојте ником да причате” – жали се Перовић.

Бојовић смирено објашњава да се подразумева да поклања животиње манастирима и страним и домаћим вртовима.

– Многе сам дао манастиру Прохор Пчињски. Нека причају шта хоће, увек смо користили услуге ветеринара и лекара, нарочито врхунских стручњака др Душана Станојевића и др Марка Бумбаширевића, који ми помаже када радници сломе ноге животињама – наглашава Бојовић.