Вршац – Румунске власти прекјуче су привеле 94 полацајца и 46 цариника на саслушања у Националну дирекцију за антикорупцију са граничних прелаза према Србији – Наидаш (наспрам Калуђерова – Бела Црква), Ст. Моравица (код Ватина – Вршац) и Дета Кручени (Јаша Томић). Хапшења и привођења се настављају, јер је само једна смена од 12 људи била „добра” и по шест хиљада евра ако „зажмури” при шверцу дувана.

„Политика” је питала нашу Управу царина да ли су, можда, у целу ту причу уплатени и наши цариници? Одговор је био – нису. У саопштењу које смо добили стоји: „Унутрашња контрола Управе царина Републике Србије за сада нема никаквих назнака да су царински службеници Републике Србије на било који начин уплетени у аферу у Румунији са шверцом цигарета и масовним хапшењем цариника и полицајаца који су примали мито”.

Српска управа царина је јуче за „Политику” саопштила да није добила захтев од румунских органа за спровођење истраге овим поводом. Такав захтев, кажу у нашој царини, није стигао ни од међународних институција које се баве сузбијањем прекограничног криминала.

Како нам је јуче речено у Управи царина, њихова Унутрашња контрола стално контролише рад својих службеника.

Наш дописник из Вршца пише да се цигарете које се код нас продају по цени од 90 динара, на којима су акцизне маркице, а уз које се добија и фискални рачун, без обзира на то где се купују, у самопослугама или киосцима, најтраженија роба у местима дуж границе с Румунијом. Најчешће их нема на продајним местима, јер их произвођачи испоручују у врло ограниченим количинама, а унапред резервишу и – откупљују.

– До Нове године, могао сам недељно да добијем по две кутије (свака садржи 50 боксова), најтраженијих цигарета, а од пре месец и по дана – само једну, и још једну кутију мање тражене врсте, која кошта 120 динара. И за две-три врсте најтраженијих цигарета испоручиоцу морам авансно да платим, док је валута плаћања за мање тражене цигарете – пет до седам дана. Цигарете спадају у категорију робе која подразумева кратак рок за плаћање, као ниједна друга роба. Моја зарада на цигаретама је свега три одсто, па тешко могу да се обогатим од тога. Редовно добијам цигарете и то возилом произвођача. У том послу не треба ризиковати. Све цигарете које добијем чувам за моје муштерије које купују осталу робу. Кад би ми, рецимо, каква контрола на путу, у мом возилу, пронашла бокс цигарете, макар имао и папире, за сва времена бих запамтио тај дан – каже нам један угледан вршачки трговац.

Ретко се догађа да румунски грађани директно од продаваца купују наше цигарете, већ то чине од гросиста, који имају разгранату мрежу ситних набављача. Обавештени кажу да по кутији најтраженије врсте цигарета зараде 100 евра, па није ретко да ту зараду деле с набављачима. Наши гросисти не прелазе у Румунију, већ чекају суседе који, иначе, код нас долазе само с личном картом.

– На излазу, српски цариници дозвољавају да пренесемо по један бокс, кад су расположени, кроз прсте нам прогледају још један. Чак и кад им покажемо фискалне рачуне. Међутим, на нашој страни не можемо имати више од паклице-две, па се довијамо да пренесемо оно што смо у Србији легално купили. Ако га препродам, од бокса цигарета имам два евра зараде – каже нам један Румун из околине Темишвара, који са својим пријатељима редовно прелази границу због знатно јефтинијих цигарета, али и баканлука.

Наши саговорници, који су захтевали да остану анонимни, кажу да је јасно ко ће потрошити, рецимо, бокс цигарета, али нико не зна како преко границе одлазе велике количине и где оне завршавају. Наши трговци кажу да се главни „дувански послови” не одвијају на друмским граничним прелазима, а нарочито не уз помоћ путничких аутомобила, којима народ долази из нужде, у потрази за јефтинијим животом.

Стиче се утисак да је нашим трговцима, дуж границе с Румунијом, која је од 1. јануара 2007. године чланица Европске уније, почело – „свитање”. Вршчани кажу да је масовни долазак Румуна, нарочито, финансијски „освежио” сиромашну белоцркванску општину јер је на друмском граничном прелазу Калуђерово све више путника. Старе продавнице добро раде, захваљујући привлачним ценама, а и неколико нових је отворено.

Румуни код нас не долазе само због цигарета. Купују све: брашно у великом паковању, уље, алкохол и алкохолна пића, чоколаде, јабуке, кромпир, лук, јужно воће, сир, зимницу, фарбу и лакове, хлеб, шећер, пилетину, јаја, слаткише... Од пре неколико дана, када су код суседа поскупели нафтни деривати, румунске регистарске ознаке су примећене и на нашим бензинским пумпама, јер је гориво за неколико евро-центи јефтиније.

Путници из суседства, који купују у местима близу границе, кажу да је и „српска прасетина” врло укусна, па је радо набављају у нашим печењарама. Моторизовани Румуни радо користе и услуге у нашим аутомеханичарским радионицама.

– Одувек смо имали поштовање према вашој роби, а нарочито кад је уз све и – јефтинија. Ценимо и то што нас ваши трговци лепо примају, али и зато што поштују датуме трајања утиснутим на производима, па нема опасности – каже нам једна млађа Румунка и додаје да „сте за нас запад, не само у географском смислу”.

Шверцовања цигарета, хране и других производа не би било да није разлике у цени. Ако је за утеху, на овој граници се шверцовало и у време када се много пуцало, на обе стране, и када су падале главе, због трговине коњима или бежања од „доброг живота”.

Док је граница, биће и шверца, јер црна тржишта „хватају” и најслабије сигнале о разликама у ценама роба, на једној и другој страни.

Јовица Даниловић