Проф. др Србијанка Турајлић је податке да Србија има све мање високообразованих људи и да је половина становника завршила основну школу, оценила као реалне и изузетно алармантне.

– Циљ земаља Европске уније је да 85 одсто популације између 20. и 24. године живота до 2010. године има завршену барем средњу школу. Процењује се да ће у Европској унији до тог рока, готово половина радних места захтевати образовање на терцијалном нивоу – које је нешто више од средње школе, док ће свега 15 одсто послова моћи да се обавља на нивоу основне школе. То значи да ће нама, ако нешто хитно и озбиљније не предузмемо, у будућности остати да обављамо неквалификоване и „прљаве” послове у области технологије – истакла је професорка Турајлић.

Она је навела да се квалитет средњошколског образовања у ЕУ мери према три основна критеријума који укључују писменост, познавање природних наука и математике.

– Према „Пизином” истраживању, ми се налазимо на самом дну лествице, и од 41 земље обухваћене испитивањем заузимамо 37. место, што значи да наши средњошколци не могу да се надају светлој будућности у погледу економске моћи – оценила је професорка Турајлић.

Управо из тог разлога, додала је професорка, пре неколико месеци тим састављен од 93 експерта из различитих институција и угледних појединаца упутио је Националном савету за образовање документ у коме се скреће пажња на озбиљност ситуације у српском школском систему, предлажући им неопходне кораке у реформи образовања.

– Ми, заправо, живимо у времену где је знање основна сировина и друштво у целини не може да обезбеди економски напредак и побољшање животног стандарда без акумулације знања, а посебно се то односи на појединце којима то знање недостаје – закључила је професорка Србијанка Турајлић.

Професор др Бранко Ковачевић, ректор Београдског универзитета, проблем види у „одливу мозгова” и одласку висококвалификованог кадра из Србије.

– Не треба заборавити да је око пола милиона високообразованих људи напустило земљу и да тај процес, нажалост, још увек траје. То је огроман интелектуални капитал Србије који је изван њених граница. Тај процес требало би да „окренемо” и да те људе почнемо да враћамо у Србију, као партнере који су спремни да своје знање инвестирају у своју домовину. Школовани и образовани људи су једина шанса Србије да реши економске проблеме – сматра професор Ковачевић. 

Ректор наводи податке према којима је у развијеним европским демократијама проценат високообразованих људи изузетно висок и креће се од 70 до 80 одсто, док је Србија по броју људи са факултетском дипломом на самом зачељу у Европи. По његовом мишљењу постоји директна веза између сиромаштва и броја образованих људи.

– Увек је било тако. Дипломци Београдског универзитета су почели да одлазе услед економског безнађа. Нису хтели да се баве пословима у „црној” зони. Словенија, рецимо, има 13 пута већи бруто национални доходак од Србије, али и већи проценат факултетских диплома – каже професор Ковачевић.

Ј. Л, Д. В, А. М.

------------------------------------------------------

Годишње докторира око 400 научника

Од када су на Правном факултету у Београду одбрањене прве две докторске дисертације, у Србији је закључно са 31. децембром 2006. укупно докторирало 17.289 научника. То је у односу на претходну годину повећање за 429 особа, напомиње др Коста Андрејевић, један од оснивача „Задужбине Андрејевић”, који вероватно једини у земљи пуну деценију сакупља податке о докторима наука.

Посматрано према броју становника, однос је око 70 доктора наука на 100.000 становника. Поређења ради, додаје професор Андрејевић, тај однос је 1949. године био 2,7, 1961. године – 8,7, а 1991. године – 33,9.

Сви ови подаци објављени су у Едицији „Научници Југославије”, иначе заједничком издању Задужбине и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, а најновија десета свеска по реду публикована је ове године.

У историји наше земље, највише докторских звања додељено је 1965. године – 622, а посебно „плодне” биле су и 1981 (508) и 1987. година (523). А каква је ситуација данас? Др Коста Андрејевић указује на чињеницу да се у последњој деценији број нових доктора наука усталио на око 400 годишње. Прво место, наравно, држе медицинске науке. У 2006. години било је 429 докторанада, 2003 – 378, 2000 – 418, а 1998 – 327.

На наше питање какви смо у поређењу са светом, др Андрејевић каже да по правилу неразвијене земље имају више доктора наука, јер покушавају да достигну стандард развијених. Врло јасан пример су и републике бивше СФРЈ – највише докторанада било је у јужним републикама, а најмање у Словенији.

Када је реч о магистрима наука, 2006. године је магистрирало 1.063 постдипломца, 2004 – 1.252, 2002 – 882, 1999. године – 1.019, 1994. – 757, а, рецимо, 1970 – 308.

С. Д.