Фото Фонет

Фонд за развој ускоро би могао да почне одобравање кредита за покретање производње и запошљавање радника у мање развијеним општинама. Ово је на јучерашњој седници Пословног савета најавио министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, истичући да је за тај програм, који ће крајем фебруара бити достављен влади на усвајање, издвојено 100 милиона евра.

Како је објаснио вицепремијер, део тог износа биће намењен за улагање у „радно интензивне” гране у мање развијеним регијама, јер ће хипотека за кредит бити 50 одсто инвестиције. Други део средстава, истакао је Динкић, биће „упумпан” у најугроженијим општинама, попут Куршумлије или Мерошине, где се чак неће ни тражити хипотека за зајам, већ само ручна залога на опрему која се купује на кредит. С обзиром на то да је услов за коришћење средстава да корисници буду велика домаћа и страна предузећа, питали смо угледне привреднике, који су присуствовали састанку са министром Динкићем, да ли ће конкурисати за те зајмове.

Према речима Топлице Спасојевића, власника компаније ИТМ, он је заинтересован за улагање у металску индустрију, али ће како каже ипак сачекати да види како ће тај програм подршке изгледати кад га влада усвоји. Зоран Дракулић, први човек „Поинт групе”, процењује да ће најновије мере моћи да дају неке резултате.

– То је оно што смо годинама тражили. Да бар на неки начин искористимо бројне хале и опрему у неразвијеним градовима, где је привреда замрла и да помогнемо регионалном развоју. Те подстицаје је требало и раније дати кад су приливи страних инвестиција били велики и можда би неки улагачи пре отишли у унутрашњост земље, него у Београд где им је пословање скупље – уверен је наш саговорник.

Иначе, надлежни министар је окупљеним привредницима представио програм мера за економски опоравак који је усвојен крајем јануара. Кроз тај програм, најавио је Динкић, држава ће укупно „упумпати” 3,54 милијарде, док ће банке пласирати 90 милијарди динара. Тако су предузећима, као и прошле године, намењени кредити за ликвидност (динарски и девизни), али и инвестициони зајмови. Такође, наставиће се примена и програма субвенционисаних стамбених програма за новоградњу, али и дотација куповине аутомобила и трактора на кредит. Министар Динкић је истакао да очекује да ће Србија изаћи из рецесије у првом тромесечју ове године, јер ће ниво привредне активности у том периоду бити већи него лане. Међутим, власник „Поинт групе” није баш такав оптимиста.

– Мислим да ће опоравак бити врло спор, не верујем да ћемо се тако брзо извући из кризе. Ипак, добро је што је овај састанак одржан, што смо указали на заједничке потешкоће. Требало би чешће да се састајемо – предложио је Дракулић.

Топлица Спасојевић истиче да је програм подршке српској привреди прошле године дао добре резултате, али да је потребно додатно ангажовање државе.

– Предложио сам да се новац који банке на име обавезних резерви дају на чување Народној банци Србије искористи за повећање ликвидности привреде. Иначе, девизне и динарске обавезне резерве у Србији су врло високе. Тај новац би кроз повољне зајмове могао да се пласира предузећима – препричавао је Спасојевић о чему је на затвореном делу састанка причао са министром.

А на питање да ли се залагао и за то да становништво може да стане у ред за атрактивне зајмове, наш саговорник одговара:

– Наравно да јесам. Наш основни проблем је мала тражња. Само повећањем тражње, можемо да повећамо продају наше робе – објаснио је Спасојевић.

Никола Павичић, директор „Таркета” из Бачке Паланке, уверен је да Србији сада треба стратегија извоза која би се заснивала на партнерству великих и успешних страних фирми са домаћим предузећима.

– Предложио сам министру и да се предузећима која извозе 50 одсто производње смањи порез на зараде са 12 на шест одсто, на пример. Такође не би требало опорезивати профит из извоза како би се повећала продаја српске робе у иностранству – сматра Павичић.

Како сазнајемо, привредници су се јуче пожалили министру и на главобољу коју им задаје курсна листа, али и на бирократску процедуру која је и даље сметња у пословању.

А. Николић

-----------------------------------------------------------

Држава даје попуст на куповину аутобуса

У програму потпредседника владе Млађана Динкића записано је и подстицање производње, ремонта и продаје грађевинских машина и камиона, али и подстицање производње и ремонта шинских возила за потребе Железница Србије. Такође, држава ће дотирати производњу и продају аутобуса. Како је најавио надлежни министар, обезбеђена је милијарда динара за дотирану куповину аутобуса „Икарбуса” и „Необуса”. Замишљено је да се купцима одобри попуст од 20 одсто на куповину аутобуса са евро четири дизел мотором и 30 одсто за аутобус на гас.