Dragan S. (18) iz Bosilegrada teško je povređen juče ujutru kada je iz nepoznatih razloga automobilom „reno pikap” probio zaštitnu ogradu Pančevačkog mosta i sa 15 metara visine pao na obalu Dunava.

Od siline udarca vozač je preleteo na suvozačevu stranu, i na osnovu toga je u prvom momentu spekulisano da nije upravljao automobilom. U pomoć su mu pritrčali prolaznici, a lekari Hitne pomoći uspeli su da ga izvuku iz smrskanog vozila.

Mladić je u početku bio svestan, komunikativan i nije imao vidljivih povreda na telu. Očevici kažu da kraj njega nije bilo čak ni kapi krvi. Povređeni je odmah prevezen u Urgentni centar gde je primljen na odeljenje reanimacije. Po prijemu u bolnicu njegovo stanje se pogoršalo i on je smešten na odeljenje Šok A u intenzivnoj nezi.

Saobraćajna nesreća na „Pančevcu” skrenula je interesovanje javnosti i na stanje ovog prestoničkog mosta. Uprkos jučerašnjoj nezgodi, Pančevački most nije ugrožen i ne predstavlja opasnost za saobraćaj, uveravaju u gradu. O bezbednosti ograde koja je na nekim delovima dotrajala brine republika. Ovi delovi trebalo bi da budu zamenjeni do juna.

Kompletna sanacija Pančevačkog mosta trajaće dve godine. Prva faza je završena i očekuje se da uskoro krene i nastavak obnove koji zavisi od obezbeđenja novca. Pre mesec dana završeni su radovi na čeličnoj rešetkastoj konstrukciji mosta ispod kolovozne ploče i železničke konstrukcije na levoj obali Dunava.

Pre nego što počne druga faza obnove biće precizirana organizacija saobraćaja, jer ova faza podrazumeva rekonstrukciju pristupnih puteva. Ono što je posebno važno jeste to da tokom rekonstrukcije most neće biti zatvaran za saobraćaj.

Pre nego što je počela obnova „Pančevca”, bilo je sporenja između republike i grada ko je nadležan za radove. Na kraju je rešeno da preuređenje jedinog beogradskog mosta preko Dunava bude finansirano iz gradske kase. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda učestvovala je u obnovi sa 600.000.000 dinara, a iz gradskog budžeta biće obezbeđeno 1,2 milijarde dinara.

Taman kada se mislilo da radovi mogu da počnu, došlo je do novih problema, jer se nije znalo ko će dobiti posao. Na kraju je posao sklopljen sa „Alpinom” i prva faza je konačno završena. 

Stručnjaci CIP-a su pre toga više meseci upozoravali da radovi moraju početi što pre kako životi ljudi ne bi bili dovedeni u opasnost. Tvrdili su da je popravku „metalnih sanduka” trebalo odavno započeti, jer su bili u lošem stanju.

Pančevački most podignut je 1935. godine i posle rušenja u Drugom svetskom ratu obnovljen 1946. godine. Prema procenama saobraćajnih stručnjaka, preko njega svakodnevno prelazi više od 100.000 vozila. Poslednja veća rekonstrukcija bila je daleke 1965. godine.

Dragan Đilas, gradonačelnik, kaže da ne zna zašto pojedini mostovi pripadaju gradu, a neki republici. On dodaje da je to verovatno zaostavština iz prošlosti, pogodna za prebacivanja krivice.

– Kada smo pre dve godine počeli pregovore oko rekonstrukcije Pančevačkog mosta, trebalo je da prvu fazu radova zajednički finansiraju grad Beograd, Autonomna Pokrajina Vojvodina i Republika Srbija. To se nije desilo, već je gradska Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda finansirala kompletnu prvu fazu sanacije, vrednu šest miliona evra. Zahvaljujući ovome Pančevački most je apsolutno bezbedan za saobraćaj – rekao je Đilas.

D. S. – B. V.